{"id":3682,"date":"2022-04-25T19:12:00","date_gmt":"2022-04-25T19:12:00","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3682"},"modified":"2023-03-09T19:16:08","modified_gmt":"2023-03-09T19:16:08","slug":"analiza-slucaja-vrijedanja-poslanice-sekulic-pravni-ishod-koji-bi-mogao-biti-rizican-presedan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3682","title":{"rendered":"Analiza slu\u010daja vrije\u0111anja poslanice Sekuli\u0107: Pravni ishod koji bi mogao biti rizi\u010dan presedan"},"content":{"rendered":"\n

Autorke: Nevena Krivokapi\u0107 Martinovi\u0107, koordinatorka za slobodu izra\u017eavanja i online medije-SHARE Fondacija i Milica Jovanovi\u0107, slobodna novinarka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zbog vre\u0111anja poslanice crnogorskog parlamenta i biv\u0161e ministarke ekonomije, u Crnoj Gori je krajem marta najavljen postupak protiv autora 381 komentara na Fejsbuku, kao i protiv lokalnog portala \u201eVolim Podgoricu\u201c jer nije odmah uklonio sporne komentare sa svoje FB stranice. \u010cak i pod pretpostavkom da \u0107e kona\u010dni broj identifikovanih gra\u0111ana biti zna\u010dajno manji od ukupnog broja njihovih komentara, ovaj slu\u010daj bi lako mogao postaviti regionalni rekord po masovnosti prijava protiv u\u010desnika u jednom incidentu na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n\n\n\n

Pravni ishod slu\u010daja, me\u0111utim, mogao bi da postavi rizi\u010dan presedan, \u0161irenjem uredni\u010dke odgovornosti medija na dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta se desilo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U nizu <\/a>tvitova<\/a> od 25. marta, poslanica Dragica Sekuli\u0107 prokomentarisala je najavu ministra ekonomskog razvoja o naknadama porodiljama u crnogorskim op\u0161tinama. Njeni tvitovi su postali tema <\/a>teksta<\/a> na portalu \u201eVolim Podgoricu\u201c, koji je portal zatim objavio i na svojim nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Objava na <\/a>Tviteru<\/a> pro\u0161la je nezapa\u017eeno, ali je na <\/a>Fejsbuku<\/a> izazvala lavinu komentara (objava na FB vi\u0161e nije dostupna). Poslanica Sekuli\u0107 je u <\/a>nizu<\/a> tvitova objavila neke od uvredljivih komentara.<\/p>\n\n\n\n

Narednih dana, mediji su prenosili reakcije na incident, kao i najave krivi\u010dnih, odnosno prekr\u0161ajnih prijava protiv portala i gra\u0111ana koji su komentarisali tekst.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je na stolu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Granica slobode govora jedna je od onih pokretnih meta koju ni pravosu\u0111e ni samoregulatorne, strukovne organizacije nisu u stanju do kraja da fiksiraju: suvi\u0161e je nepredvi\u0111enih posebnih okolnosti za stroge pravne definicije, a premalo odgovornosti za javno izgovorenu re\u010d, naro\u010dito u nepreglednim prostranstvima interneta.<\/p>\n\n\n\n

U onlajn okru\u017eenju ovo pitanje ima posebnu te\u017einu za medijske organizacije, odnosno utvr\u0111ivanje odgovornosti medija za komentare \u010ditalaca. Na dru\u0161tvenim mre\u017eama, gde su i medij i \u010ditalac istovremeno korisnici Fejsbuka, siva zona odgovornosti dodatno je zamu\u0107ena. Pravno re\u0161enje ove dileme zna\u010dajno uti\u010de na poslovanje medija i uop\u0161te pru\u017ealaca usluga na internetu, pa i na ukupne slobode na digitalnom tr\u017ei\u0161tu. Iz ugla gra\u0111ana, me\u0111utim, prenos ovla\u0161\u0107enja za odlu\u010divanje o temeljnim pravima i slobodama na privatne kompanije, predstavlja nesrazmeran rizik: granice slobode govora treba da utvr\u0111uje sud, a ne onlajn portal.<\/p>\n\n\n\n

Javne li\u010dnosti i prag tolerancije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Govor \u010diju slobodu garantuju me\u0111unarodne konvencije, nacionalni ustavi i zakoni, mo\u017ee biti nepristojan, prosta\u010dki, \u010dak i uvredljiv, a da li je prekora\u010dio granicu li\u010dnih prava osobe kojoj je upu\u0107en procenjuje sud vagaju\u0107i okolnosti suprotstavljenih prava. Odnos mo\u0107i jedna je od bitnih okolnosti za razmatranje. Izabrani politi\u010dki predstavnici kao \u0161to su narodni poslanici, smatraju se javnim li\u010dnostima \u010dija je izlo\u017eenost sudu javnosti zna\u010dajno ve\u0107a od privatnih gra\u0111ana. Dru\u0161tveni uticaj, pa\u017enja medija, raspolo\u017eivi resursi, sve su to zapravo privilegije koje javne li\u010dnosti stavljaju u nesrazmerno ja\u010di polo\u017eaj u odnosu na privatne gra\u0111ane, zbog \u010dega se \u010desto podrazumeva da su du\u017ene da istrpe vi\u0161i stepen kritike u javnom domenu, uklju\u010duju\u0107i lo\u0161e i o\u0161tre komentare svojih istupa u javnosti. Ovakav stav vi\u0161e puta je potvr\u0111en u praksi Evropskog suda za ljudska prava<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Pretpostavka da bi privatni gra\u0111anin izlo\u017een vre\u0111anju na dru\u0161tvenim mre\u017eama, radije istrpeo uvrede ili izbrisao svoj nalog, svestan da bi za\u0161tita prava zahtevala daleko ve\u0107i napor, mogla bi da sugeri\u0161e zloupotrebu privilegija u slu\u010daju kada javna li\u010dnost u roku od nekoliko dana pokrene pravnu ma\u0161ineriju.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, me\u0111utim, nesporno treba imati u vidu jo\u0161 jednu nesrazmeru u odnosima mo\u0107i koja bi u ovom slu\u010daju mogla biti od zna\u010daja za pravnu procenu \u2013 sud javnosti u slu\u010daju \u017eena, posebno politi\u010darki, ponekad vi\u0161e li\u010di na lin\u010d<\/a> nego na uvrede koje treba istrpeti.<\/p>\n\n\n\n

Odgovornost gra\u0111ana za komentare na mre\u017eama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bilo u fizi\u010dkom prostoru ili na internetu, sloboda izra\u017eavanja ograni\u010dena je pravima drugog i javnim interesom dru\u0161tva. U nekim zemljama je poricanje holokausta krivi\u010dno delo, u drugim je to vre\u0111anje politi\u010dkog lidera, a negde je potrebno dokazivati nameru i mogu\u0107nost izvr\u0161enja \u010dak i za otvorene pretnje. Vre\u0111anje ne\u010dijeg dostojanstva i li\u010dnosti u na\u010delu se procenjuje od slu\u010daja do slu\u010daja, pa \u0107e tako i svaki uvredljivi komentar na Fejsbuku, ukoliko postane predmet prijave, biti cenjen pojedina\u010dno. Ukoliko sud proceni da su o\u010dekivanja javne li\u010dnosti bitno su\u017eena u odnosu na op\u0161te garancije za\u0161tite prava, autorima spornih komentara bi\u0107e dozvoljeno vi\u0161e prostora za verbalni manevar.<\/p>\n\n\n\n

Praksa u Crnoj Gori poznaje slu\u010dajeve prijava protiv gra\u0111ana zbog vre\u0111anja funkcionera na dru\u0161tvenim mre\u017eama, koji su okon\u010dani osloba\u0111aju\u0107im presudama<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Odgovornost onlajn medija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Crnoj Gori, va\u017ee\u0107i Zakon<\/a> o medijima<\/a> predvi\u0111a da je internetska publikacija du\u017ena da u roku od 60 minuta od saznanja ili dobijanja prijave, ukloni komentar koji je \u201eo\u010digledno nezakonit\u201c (\u010dlan 26). Ova odredba je sporna gotovo u svakom segmentu, od neprecizne definicije internetske publikacije i nedefinisanog \u010dina saznanja\/dobijanja prijave, pa do klju\u010dnog zahteva da redakcija, odnosno moderatori onlajn komentara odlu\u010duju o tome da li je sadr\u017eaj \u201eo\u010digledno\u201c nezakonit ili nije, pri \u010demu im je ostavljen izuzetno kratak rok za uklanjanje.<\/p>\n\n\n\n

U reakcijama na aktuelni incident \u010duli su se predlozi da se budu\u0107im setom medijskih zakona<\/a> ili medijskom strategijom<\/a> (koja je trenutno u javnoj raspravi) odredi da se pod ovakav ili sli\u010dan zahtev podvedu ne samo komentari na sajtu onlajn medija, ve\u0107 i komentari na dru\u0161tvenim mre\u017eama, \u0161to bi dodatno zakomplikovalo ve\u0107 dovoljno nejasnu situaciju. Platforme poput Fejsbuka i Tvitera podrazumevaju ogromne koli\u010dine sadr\u017eaja koji kreiraju korisnici, a koji nije namenjen javnom informisanju u duhu zakona, pa je nejasno na koji na\u010din bi se takav sadr\u017eaj mogao tretirati kao predmet uredni\u010dke kontrole.<\/p>\n\n\n\n

Region poznaje neka re\u0161enja koja mogu biti korisna zakonodavcima u Crnoj Gori. Tako na primer, Zakon o javnom informisanju i medijima<\/a> u Srbiji komplikovanu situaciju na interentu re\u0161ava negativnom definicijom medija, po kojoj to nisu platforme, poput internet foruma, dru\u0161tvenih mre\u017ea i drugih platformi koje omogu\u0107avaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mi\u0161ljenja njenih \u010dlanova \u2013 osim ako nisu registrovane u Registru medija.<\/p>\n\n\n\n

U \u0161irem kontekstu, praksa jo\u0161 uvek ne pru\u017ea jasne odgovore. Evropski sud za ljudska prava odlu\u010divao je nekoliko puta o komentarima gra\u0111ana<\/a>, ali isklju\u010divo onim koji su objavljeni na portalima medija, a ne na njihovim stranicama na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Najnoviji slu\u010daj Evropskog suda za ljudska prava vredan pomena je San\u010dez protiv Fancuske<\/a>: u ovom slu\u010daju politi\u010dar je progla\u0161en odgovornim za komentare na njegovu objavu na FB-u, zajedno sa gra\u0111anima koji su postavili komentare. Me\u0111utim, eksperti u ovoj oblasti navode da ukoliko slu\u010daj do\u0111e do Velikog ve\u0107a on svakako ne\u0107e biti potvr\u0111en. Tako\u0111e, poznati slu\u010daj zabele\u017een je u Australiji, koja godinama poku\u0161ava da reguli\u0161e dru\u0161tvene mre\u017ee iz medijskog aspekta: naime, 2021. godine australijski sud je doneo odluku<\/a> da je medij odgovoran za komentare \u010ditalaca na objavu tog medija na Fejsbuku.<\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o profesionalnoj etici, Kodeks novinara\/novinarki Crne Gore<\/a> se osvr\u0107e samo na komentare na portalima medija, dok se primer detaljnijeg bavljenja dru\u0161tvenim mre\u017eama mo\u017ee na\u0107i u Smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okru\u017eenju 2.0, <\/a>Saveta za \u0161tampu Srbije. Preporuka je da se pravila za uklanjanje komentara odnose i na naloge medija na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n\n\n\n

I na kraju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Efekat zebnje (chilling effect), samocenzura u strahu od pravnih posledica, nije znak da se dru\u0161tvo kre\u0107e u dobrom pravcu. Posebno je problemati\u010dno kada ambijent za poslovanje medija ohrabruje samocenzuru \u201eza svaki slu\u010daj\u201c. U aktuelnom medijskom ekosistemu, u kom je \u010dak i najve\u0107im globalnim medijima prisustvo na dru\u0161tvenim mre\u017eama egzistencijalna nu\u017enost, \u0161irenje uredni\u010dke odgovornosti na sadr\u017eaje koje na mre\u017eama kreiraju korisnici predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku medija na takozvanim malim jezicima, sa ograni\u010denom publikom.<\/p>\n\n\n\n

Govor mr\u017enje, diskriminacija, la\u017ene vesti nesporno su hroni\u010dni problemi na\u0161e epohe koje su dru\u0161tvene mre\u017ee u stanju da za tren oka pro\u0161ire poput po\u017eara, sa nepredvidivim razmerama \u0161tete. Me\u0111utim, kada prevencija i za\u0161tita izla\u017eu riziku temeljna ljudska prava i gra\u0111anske slobode svih nas, iskustvo nala\u017ee oprez. Obrazovanje, \u0161ira dru\u0161tvena diskusija i ja\u010danje samoregulatornih mehanizama nisu brza re\u0161enja, ali su nesumnjivo bolja od svake zabrane i kazne.<\/p>\n\n\n\n

 Postoje\u0107a praksa:<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Vodi\u010d za \u010dl. 10 Evropskog suda za ljudska prava<\/a><\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Pihl v Sweden<\/a> ECtHR<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Tamiz v UK<\/a> ECtHR<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Delfi As v Estonia<\/a> ECtHR<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Standard Verlagsgesllschaft MBH v Austria<\/a> ECtHR<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Affaire Sanchez v France<\/a> ECtHR and Decision Direction<\/a><\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Lingens protiv Austrije<\/a> ECtHR<\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Crnogorska praksa<\/a><\/p>\n\n\n\n

\u00b7       Australijska praksa<\/a><\/p>\n\n\n\n

Ovaj \u010dlanak je ura\u0111en uz finansijsku podr\u0161ku  Nacionalne zadu\u017ebine za demokratiju. Sadr\u017eaj je isklju\u010divo odgovornost autora i izdava\u010da Instituta za medije Crne Gore i nu\u017eno ne odra\u017eava stavove donatora<\/em>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autorke: Nevena Krivokapi\u0107 Martinovi\u0107, koordinatorka za slobodu izra\u017eavanja i online medije-SHARE Fondacija i Milica Jovanovi\u0107, slobodna novinarka Zbog vre\u0111anja poslanice crnogorskog parlamenta i biv\u0161e ministarke ekonomije, u Crnoj Gori je krajem marta najavljen postupak protiv autora 381 komentara na Fejsbuku, kao i protiv lokalnog portala \u201eVolim Podgoricu\u201c jer nije odmah uklonio sporne komentare sa svoje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3683,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3682","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3682","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3682"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3682\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3684,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3682\/revisions\/3684"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3682"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3682"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3682"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}