{"id":3701,"date":"2022-05-30T19:36:00","date_gmt":"2022-05-30T19:36:00","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3701"},"modified":"2023-03-09T19:40:24","modified_gmt":"2023-03-09T19:40:24","slug":"medijsko-vlasnistvo-izazovi-i-perspektive","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3701","title":{"rendered":"Medijsko vlasni\u0161tvo \u2013 Izazovi i perspektive"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Dr Sa\u0161a Mirkovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razlike u sli\u010dnostima ili sli\u010dnosti u razlikama. Tako bi se slikovito mogla okarakterisati situacija u Crnoj Gori i Srbiji u domenu medijskog vlasni\u0161tva. Princip spojenih sudova sa susednom dr\u017eavom pokazuje vi\u0161estruke zakonomernosti. Najvi\u0161e ih je u domenu transparentnosti vlasni\u010dke strukture \u2013 \u201cde\u010dije bolesti\u201d kontinuirane medijske tranzicije koja se mora prele\u017eati u svakom reformskom procesu na regionalnom nivou. Odsustvo strate\u0161kog pristupa i sistemskog re\u0161avanja ovog i niza drugih pitanja rezultirali su stanjem koje su u\u010desnici panela \u201c\u010ciji su mediji u Crnoj Gori\u201d[1]<\/a> opisali ukazivanjem na netransparentne vlasni\u010dke strukture iz kojih proizilaze opasnosti koncentracije medijskog vlasni\u0161tva, ugro\u017eenosti medijskog pluralizma i diskutabilne raspodele dr\u017eavne pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Stavovi o \u201czastarelim i neprakti\u010dnim zakonskim re\u0161enjima kojima se ispunjava puka forma\u201d[2]<\/a> nasuprot ocenama da je \u201ctransparentnost medija u Crnoj Gori onolika koliko to zakon propisuje\u201d[3]<\/a> ili da je \u201cCrna Gora \u0161to se ti\u010de transparentnosti u vrhu na Zapadnom Balkanu\u201d[4]<\/a> slikovito pokazuju koliko je razli\u010ditih, ponekad dijametralno suprotstavljenih pogleda na ovu senzitivnu oblast. Dodamo li tome relevantnu ocenu da postoje\u0107e \u201czakonske odredbe ne prepoznaju portale i kablovske operatere\u201d[5]<\/a>, jasno je da je ovom debatom u dodatnoj meri otvorena svojevrsna Pandorina kutija koja oslikava izazove koji stoje pred politi\u010dkom elitom u odgovoru na pitanja: Ko su pravi vlasnici najuticajnijih medija u Crnoj Gori i koje je poreklo novca kojim se oni finansiraju?<\/p>\n\n\n\n

Medijska strategija Crne Gore[6]<\/a> mo\u017ee da pomogne u odgovoru na na ovo pitanje ako postoji iskrena politi\u010dka volja za njeno prakti\u010dnu primenu. Regionalno iskustvo nas u\u010di da je aktuelna srpska Medijska strategija[7]<\/a> raspolu\u0107ena izme\u0111u kriti\u010dkog opisa realnog stanja u medijima i spiska lepih \u017eelja zasnovanog na predvi\u0111enim merama koje su u neskladu sa iskrenim \u017eeljama vlasti za njihovom implementacijom uz pomo\u0107 ambiciozno osmi\u0161ljenog Akcionog plana.<\/p>\n\n\n\n

Jasno je da ne postoji \u010darobni \u0161tapi\u0107 za re\u0161enje nagomilanih problema. Naro\u010dito ako ne postoji politi\u010dka volja koja dobija sve zna\u010dajniju ulogu u izradi, usvajanju i primeni medijskog zakonodavstva.[8]<\/a> Novi modaliteti odsustva politi\u010dke volje sve su primetniji kroz svojevrsnu opstrukciju procesa izrade kvalitetnog pravnog okvira. Povr\u0161an pristup utemeljen je odsustvom nu\u017enih i stru\u010dno utemeljenih analiza vlasni\u010dke strukture medija kao i vertikalne i horizontalne koncentracije vlasni\u0161tva koje ugro\u017eavaju proklamovani medijski pluralizam i za\u0161titu javnog interesa. Dovoljno je konstatovati da poslednji zvani\u010dni dokument Vlade Republike Srbije \u2013 \u201cIzve\u0161taj o vlasni\u010dkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji\u201d[9]<\/a> Saveta za borbu protiv korpucije datira iz davne 2015. godine! Drugim re\u010dima, dok ne bude na\u010dinjena sli\u010dna zvani\u010dna analiza ostaje nam korisna studija Asocijacije medija \u201cPrava mera medija\u201d[10]<\/a> o raznovrsnosti, kvalitetu i dostupnost podataka o medijima u Srbiji kao svedo\u010danstvo o tome \u0161ta sve treba da znamo, a su\u0161tinski ne znamo o ovda\u0161njim medijima.              <\/p>\n\n\n\n

Svojevrsnu frustraciju zbog manjka podataka iz ove sfere nadome\u0161tamo dostupnim podacima o veli\u010dini pro\u0161logodi\u0161njeg srpskog marketin\u0161kog tr\u017ei\u0161ta od ukupno 230 miliona EUR (od kojih je 117 namenjeno televizijama) koji tuma\u010dimo u domenu uticaja na istinske namere onih koji se na nacionalnom nivou emituju u Crnoj Gori. Da ne govorimo o enormnim prihodima pojedinih vlasnika od emitovanja u kablovsko-distributivnim sistemima, selektivnoj dr\u017eavnoj pomo\u0107i ili nov\u010danim transferima organa javne vlasti ka medijima koje je (i pored zakonske obaveze) nemogu\u0107e prona\u0107i u srpskom Registru medija. Imaju\u0107i sve to u vidu, zdravorazumski zaklju\u010dujemo da postoji interes vlasnika iz Srbije da \u201cu\u0111u na malo tr\u017ei\u0161te kakvo je Crna Gora\u201d[11]<\/a> koje se pravda ne samo ekonomskim ve\u0107 i politi\u010dkim profitom. Pogotovo kada je u Srbiji u toku konkurs za raspodelu TV frekvencija sa nacionalnim pokrivanjem na koje pretenduju i vlasnici koji tu vrstu dozvola ve\u0107 poseduju za emitovanje na teritoriji Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n

Dosada\u0161nja regionalna iskustva u vezi sa nastojanjima ka ve\u0107oj transparentnosti vlasni\u010dke strukture medija mogla bi da budu iskori\u0161\u0107ena za osavremenjivanje postoje\u0107eg crnogorskog zakonodavnog okvira. Susedi iz Srbije su pro\u0161li kroz brojne faze poput \u017eu\u010dnih debata o postojanju \u201cof\u0161or\u201d entiteta koji su legalizovani uz argumentaciju da bi njihova zabrana predstavljala svojevrsnu diskriminaciju vlasnika medija. Nekada\u0161nji zakonski limit od 49% za inostrane vlasnike u elektronskim medijima prevazi\u0111en je kada je postalo jasno da se time stimuli\u0161e prikriveno vlasni\u0161tvo uz pomo\u0107 advokata sa 2% vlasni\u0161tva. Idealisti\u010dki zami\u0161ljen Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji nikada nije usvojen zbog otpora doma\u0107ih i inostranih (su)vlasnika medija koji su se davno suprotstavili dono\u0161enju prvog srpskog antimonopolskog medijskog zakona. Svojevrsna evolucija ipak je dovela do nastanka  va\u017ee\u0107eg Registra medija koji pokazuje da u Srbiji trenutno ima \u010dak 2.638 medija! Aktuelni srpski medijski zakonodavni okvir je nakon insistiranja Evropske komisije predvideo mogu\u0107nost da vlasnici kablovsko-operativnih sistema istovremeno mogu da budu i vlasnici sopstvenih kanala \u0161to je uz prekograni\u010dno emitovanje TV programa neiscrpan izvor tenzija koje se regionalno prelivaju i van srpskih granica \u0161to je dokaz vi\u0161e u prilog senzitivnosti ove oblasti.     <\/p>\n\n\n\n

Postoje\u0107i izazovi i budu\u0107e perspektive u domenu medijske vlasni\u010dke strukture moraju se sagledavati i u kontekstu zalaganja za reviziju i promenu postoje\u0107ih crnogorskih medijskih zakona \u010dime bi se predupredila \u201copasnost koncentracije medijskog vlasni\u0161tva u zemlji\u201d[12]<\/a> i pobolj\u0161ao domen dr\u017eavne pomo\u0107i koji o\u010dito \u201cne doprinosi kvalitetu sadr\u017eaja, profesionalizmu i odr\u017eivosti medija.\u201d[13]<\/a> Tim pre je neupitan zna\u010daj nacionalnog i lokalnih medijskih servisa u Crnoj Gori koji treba da predstavljaju svojevrsni balans privatnim medijima koji u trci za profitom zanemaruju programske sadr\u017eaje od su\u0161tinskog zna\u010daja za dalju demokratizaciju dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Zato sa rezervom treba posmatrati ovogodi\u0161nji Indeks medijskih sloboda \u201cReportera bez granica\u201d na kojem su, nakon promene metodologije, Crna Gora[14]<\/a> i Srbija[15]<\/a> vidljivo pobolj\u0161ale  plasman. Da bi ovaj rast pratile su\u0161tinske pozitivne promene, bitno je da i na polju transparentnosti vlasni\u010dke stukture medija do\u0111e do promena nabolje. To ne\u0107e biti ni lako ni jednostavno zato \u0161to ove reforme zadiru u samu sr\u017e medijske mo\u0107i. Zato i ne \u010dudi da se na ovom polju stvaraju svojevrsne neprincipijelne koalicije dotada\u0161njih neprijatelja koji zauzimaju iste strane kada su ugro\u017eeni njihovi interesi. Zato treba biti spreman na svojevrsnu vlasni\u010dku \u201comertu\u201d kada zapo\u010dnu istinske medijske reforme \u010dime \u0107e se su\u0161tinski ali i bolno razgolititi sebi\u010dni interes vlasnika medija u odnosu na istinski pluralizam koji treba da garantuje o\u010duvanje i promociju javnog interesa. I u Crnoj Gori i u Srbiji.  <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> \u010ciji su mediji u Crnoj Gori, sajt Insituta za medije Crna Gora: https:\/\/www.mminstitute.org\/poziv-na-panel-diskusiju-ciji-su-mediji-u-crnoj-gori\/<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> Markovi\u0107: Zakonska rje\u0161enja kojima se reguli\u0161e pitanje vlasni\u0161tva u medijima u Crnoj Gori zastarjela, sajt Vijesti: https:\/\/www.vijesti.me\/vijesti\/drustvo\/604511\/markovic-zakonska-rjesenja-kojima-se-regulise-pitanje-vlasnistva-u-medijima-u-crnoj-gori-zastarjela<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[3]<\/a> Isto<\/em><\/p>\n\n\n\n

[4]<\/a> Isto<\/em><\/p>\n\n\n\n

[5]<\/a> Isto<\/em><\/p>\n\n\n\n

[6]<\/a> Medijska strategija Crne Gore 2022 \u2013 2026 sa Akcionim planom za 2022. i 2023. godinu, sajt Vlade Crne Gore:   file:\/\/\/C:\/Users\/38163\/Desktop\/Projekti\/MMI\/Nacrt%20Medijske%20strategije%20Crne%20Gore.pdf<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[7]<\/a> Strategija razvoja Sistema javnog informisanja u republici Srbiji za period 2020-2025 godina, sajt Vlade Republike Srbije:  https:\/\/www.media.srbija.gov.rs\/medsrp\/dokumenti\/medijska_strategija210_cyr.pdf<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[8]<\/a> Vi\u0161e o tome: Mirkovi\u0107, Sa\u0161a: Politi\u010dka volja kao preduslov za usvajanje i primenu medijskih zakona u Republici Srbiji, sajt Nardus:  https:\/\/nardus.mpn.gov.rs\/handle\/123456789\/18976<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[9]<\/a> Izve\u0161taj o vlasni\u010dkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, sajt Saveta za borbu protiv korupcije: file:\/\/\/C:\/Users\/38163\/Desktop\/Projekti\/MMI\/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[10]<\/a> Studija \u201cPrava mera medija\u201d (Raznovrsnost, kvalitet i dostupnost podataka o medijima u Srbiji), sajt Asocijacije medija:  http:\/\/asmedi.org\/misc\/PravaMeraMedija.pdf<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[11]<\/a> Promjene vlasni\u0161tva u medijima ura\u0111ene po zakonu, sajt RTVCG: https:\/\/rtcg.me\/vijesti\/drustvo\/363172\/promjene-vlasnistva-u-medijima-uradjene-po-zakonu.html<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[12]<\/a> Nu\u017eno i dono\u0161enje antimonopolskog propisa i promjena prakse dr\u017eavne pomo\u0107i medijima, sajt Insituta za medije Crna Gora: https:\/\/www.mminstitute.org\/nuzno-i-donosenje-antimonoloskog-propisa-i-promjena-prakse-drzavne-pomoci-medijima\/<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[13]<\/a> Isto<\/em><\/p>\n\n\n\n

[14]<\/a> Svetski indeks medijskih sloboda, sajt Reportera bez granica:  https:\/\/rsf.org\/en\/country\/montenegro<\/em><\/a><\/p>\n\n\n\n

[15]<\/a> Svetski indeks medijskih sloboda, sajt Reportera bez granica:  https:\/\/rsf.org\/en\/country\/serbia<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dr Sa\u0161a Mirkovi\u0107 Razlike u sli\u010dnostima ili sli\u010dnosti u razlikama. Tako bi se slikovito mogla okarakterisati situacija u Crnoj Gori i Srbiji u domenu medijskog vlasni\u0161tva. Princip spojenih sudova sa susednom dr\u017eavom pokazuje vi\u0161estruke zakonomernosti. Najvi\u0161e ih je u domenu transparentnosti vlasni\u010dke strukture \u2013 \u201cde\u010dije bolesti\u201d kontinuirane medijske tranzicije koja se mora prele\u017eati u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3702,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59],"tags":[94],"class_list":["post-3701","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-aktuelnosti","tag-medijsko-vlasnistvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3701"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3701\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3703,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3701\/revisions\/3703"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3702"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}