{"id":3732,"date":"2022-06-28T10:06:00","date_gmt":"2022-06-28T10:06:00","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3732"},"modified":"2023-03-10T11:12:12","modified_gmt":"2023-03-10T11:12:12","slug":"sittig-kada-je-demokratija-ugrozena-novinari-moraju-imati-stav","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=3732","title":{"rendered":"Sittig: Kada je demokratija ugro\u017eena novinari moraju imati stav"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Borislav Vi\u0161nji\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kvalitetno novinarstvo mora biti nezavisno i nepristrasno, ali u situacijama poput ruske agresije na Ukrajini koje ugro\u017eavaju na\u0161 demokratski, slobodni i pluralisti\u010dki dru\u0161tveni poredak novinari mogu, pa \u010dak i moraju da zauzmu stav, ocijenio je u intervju Institutu za medije  direktor Medijskog programa za Jugoisto\u010dnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer (KAS), Hendrik Sitig (Sittig).<\/p>\n\n\n\n

Smatra i da Javni servis mo\u017ee biti zaista nezavisan samo ukoliko ga direktno finansiraju gra\u0111ani, ali dodaje da je finansiranje javnih emitera kroz mjese\u010dnu pretplatu sve manje popularan i u zapadnim zemljama pa neke, poput Francuske i Danske, odustaju od tog modela.<\/p>\n\n\n\n

Sa Sitigom, koji je ranije bio novinar na njema\u010dkom javnom servisu, razgovarali smo i o zna\u010daju ja\u010danja nezavisnosti RTCG-a za dalji razvoj demokratije, ali i o zabrani rada ruskim medijima kao i borbi protiv dezinformacionih kampanja i la\u017enih vijesti.<\/p>\n\n\n\n

Glavna poruka koju \u010dujemo od svih politi\u010dara, kada je rije\u010d o medijskoj zajednici, je da bez <\/strong>nezavisnih medija ne mo\u017ee biti ni demokratije. Ipak, to u na\u0161im zemljama \u010desto nije slu\u010daj. Kako je mogu\u0107e obezbijediti ve\u0107u nezavisnost medija prije svih Javnog servisa od politi\u010dkih uticaja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG<\/strong>: Osnovni problem ve\u0107ine zemalja jugoisto\u010dne Evrope, uklju\u010duju\u0107i i Crnu Goru, jeste nedostatak svijesti o kvalitetnom novinarstvu. Potrebna je atmosfera i dru\u0161tveni konsenzus da su nezavisni mediji od su\u0161tinske va\u017enosti za demokratiju. Tu atmosferu prije svega moraju stvarati politi\u010dari koji snose odgovornost za dru\u0161tveni razvoj u svojim zemljama. Ako se to desi, zna\u010dajno \u0107e se smanjiti i konkretni problemi kao \u0161to su verbalni i fizi\u010dki napadi na predstavnike medija, strate\u0161ke pravne radnje protiv istra\u017eivanja (tzv. SLAPP), klevetni\u010dke kampanje ili ote\u017ean pristup javnim informacijama itd. To bi tako\u0111e oja\u010dalo zna\u010daj nezavisnog javnog emitovanja, za koji vjerujem da je od su\u0161tinskog zna\u010daja za demokratiju.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Privatna arhiva <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U Njema\u010dkoj Javni servis finansiraju gra\u0111ani putem pretplate. Da li je to pravi recept za punu nezavisnost RTCG-a  i mo\u017eemo li govoriti o nezavisnom Javnom servisu sve dok se finansira isklju\u010divo iz bud\u017eeta kakav je slu\u010daj i dalje u Crnoj Gori?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG<\/strong>: U Njema\u010dkoj, kao i u mnogim drugim zemljama, javno emitovanje se finansira od mjese\u010dne pretplate. To je decenijama dokazan i funkcionalan sistem. Me\u0111utim, treba napomenuti da je ovaj model ujedno i najmanje popularan me\u0111u stanovni\u0161tvom  i stoga je uvijek predmet rasprave, posebno kada se pretplata pove\u0107ava. To je potvrdila i studija koju je sproveo na\u0161 KAS Media Program u svih deset zemalja jugoisto\u010dne Evrope koje pratimo. U nekim zapadnim zemljama, kao \u0161to su Danska i trenutno u Francuskoj, pretplata je upravo ukinuta ili tek treba da bude ukinuta. Tako\u0111e, javni servisi se u nekim slu\u010dajevima finansiraju kroz dr\u017eavni bud\u017eet.  Sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta, to je pogre\u0161an put. Ako \u017eelite da govorite o zaista nezavisnom javnom servisu koji je prije svega posve\u0107en svojoj publici, javne emitere moraju direktno finansirati gra\u0111ani. Ali, najva\u017enije je da javni radiodifuzni servis dobije dovoljno novca da ispuni svoje dru\u0161tvene zadatke i da mu se obezbijedi srednjoro\u010dno finansiranje. Ako se to radi kroz dr\u017eavni bud\u017eet,  iznos bud\u017eeta za javnu radiodifuziju mora biti fiksan. Stoga se mora osigurati da ne mo\u017ee biti direktnog ili indirektnog politi\u010dkog uticaja na emitere putem proizvoljnih finansijskih prilago\u0111avanja.<\/p>\n\n\n\n

Zbog \u010dinjenice da se Javni servis finansira iz bud\u017eeta dio predstavnika privatnih medija tra\u017ei da se RTCG-u ukine pravo na zaradu od marketinga. Kako to komentari\u0161ete i postoje li sli\u010dni primjeri u praksi da Javni servis nema pravo na zaradu od marketinga?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG<\/strong>: Ta diskusija se zaista pojavljuje \u010desto\u2013 i mogu je iskreno razumjeti. Smatram da je ogla\u0161avanje dosadno, posebno kada je pre\u010desto i predugo u programu. Ali, koliko znam, javnim emiterima u svim zemljama je dozvoljeno da emituju reklame. Prihod od ogla\u0161avanja je va\u017ean dio ukupnog finansiranja, koji se ne mo\u017ee jednostavno nadoknaditi ukoliko se ukine. U Njema\u010dkoj je udio ogla\u0161avanja u bud\u017eetu javnog emitera oko osam odsto. U studiji koju je Medijski program KAS-a radio prihvatanje ogla\u0161avanja kao sufinansiranja javnog emitovanja bilo je relativno visoko. U Crnoj Gori 29 odsto ispitanika je reklo da prihvata ogla\u0161avanje na RTCG. Postoji jo\u0161 jedna stvar \u0161to je neka stanica popularnija, ve\u0107a je motivacija reklamne industrije da tamo emituje reklame.<\/p>\n\n\n\n

U na\u0161oj javnosti se prilikom izbora \u010dlanova Savjeta RTCG uvijek vodi polemika da li su svi vezani za odre\u0111ene politi\u010dke partije  ili su nezavisni u odlu\u010divanju. Zanimljivo, u njema\u010dkom Javnom servisu dio \u010dlanova Savjeta \u010dine poslanici ili predstavnici politi\u010dkih partija. Da li je to dobar model za ve\u0107u nezavisnost \u010dlanova Savjeta ili je jo\u0161 uvijek neprimjenljiv u na\u0161im dru\u0161tvima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG:<\/strong> Javne emitere u Njema\u010dkoj kontroli\u0161u takozvani savjeti za radiodifuziju. Njihov sastav je odraz dru\u0161tva i ponekad imaju i vi\u0161e od 40 \u010dlanova. Njih delegiraju razli\u010dite dru\u0161tveno relevantne organizacije na \u010detiri ili pet godina \u2013 odnosno nijesu birane sa politi\u010dke strane. Oni uklju\u010duju sindikate i crkve, ali i, na primjer, predstavnike omladinskih organizacija, udru\u017eenja za za\u0161titu prirode i poljoprivrede, univerziteta ili muzi\u010dka i udru\u017eenja \u017eena. Da, predstavnici politi\u010dkih partija su i \u010dlanovi Savjeta za radiodifuziju. Me\u0111utim, Savezni ustavni sud je prije nekoliko godina odlu\u010dio da udeo takozvanih dr\u017eavnih \u010dlanova mo\u017ee biti samo 30 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Rat u Ukrajini je glavna tema svih svjetskih medija posljednjih mjeseci.  Da li je mogu\u0107e da u  takvim situacijama mediji, prije svih Javni servis, ostanu neutralni ili je neophodan jasan stav da je rije\u010d o ruskoj invaziji i agresiji na suverenu zemlju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG:<\/strong> To je te\u0161ko ali opravdano pitanje. Osnovni princip je da kvalitetno novinarstvo mora biti nezavisno i nepristrasno. Me\u0111utim, sve \u010de\u0161\u0107e se raspravlja o tome da li i novinarima treba dozvoliti da zauzmu stav. Ovdje, u situacijama koje ugro\u017eavaju na\u0161 demokratski, slobodni i pluralisti\u010dki dru\u0161tveni poredak, ja sam jasan \u2013 da, novinari mogu, pa \u010dak i moraju da zauzmu stav. Jer, bez demokratije ne mo\u017ee biti slobodne \u0161tampe. Ina\u010de bismo sjekli granu na kojoj svi sedimo. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da je novinarima dozvoljeno da gledaju izbliza, postavljaju pitanja i kritikuju \u010dak i u posebnim situacijama kao \u0161to je ova u kojoj se trenutno nalazimo.<\/p>\n\n\n\n

U kojoj od zemalja regiona ste registrovali najvi\u0161e ruske propagande od po\u010detka rata u Ukrajini?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG<\/strong>: Kremlj ve\u0107 du\u017ee vrijeme poku\u0161ava da svojim hibridnim ratom, koji su zapo\u010deli, svim sredstvima podijeli i uni\u0161ti na\u0161e slobodno dru\u0161tvo. Dezinformacije i la\u017ene vijesti su va\u017ena oru\u0111a u toj perverznoj strategiji uni\u0161tenja. Ovdje se mora oja\u010dati poverenje u tradicionalne medije, kao \u0161to je javni servis, ali i prona\u0107i odgovaraju\u0107a sredstva za razvoj medijske pismenosti. Ruska propaganda se mo\u017ee na\u0107i u svim zemljama, a tako\u0111e veoma je prisutna i u Njema\u010dkoj. Posebno je opasno kada politi\u010dari i tradicionalni mediji usvoje tu la\u017enu propagandu. U jugoisto\u010dnoj Evropi treba pomenuti slovenske zemlje, koje se jezi\u010dki i kulturno mogu povezati sa Rusijom Srbiju, Bugarsku, Sjevernu Makedoniju, Crnu Goru, ali i Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Od 2018. godine u Njema\u010dkoj je na snazi zakon (Gesetz zur Verbesserung der Rechtsdurchsetzung in sozialen Netzwerken, \u201eNetzDG\u201c) koji nala\u017ee dru\u0161tvenim medijima da brzo uklone govor mr\u017enje, la\u017ene vijesti i druge ilegalne sadr\u017eaje. Da li je taj akt zna\u010dajnije doprinio smanjenju govora mr\u017enje i posebno la\u017enih vijesti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG: Prije svega va\u017eno je preduzeti akcije protiv svih pojava, kojih u pro\u0161losti, bar u ovoj mjeri, nije bilo,. Dezinformacije i la\u017ene vesti su digitalne po\u0161asti na\u0161eg vremena. One uni\u0161tavaju na\u0161e dru\u0161tvo i \u010desto se koriste upravo iz tog razloga. Poslednjih godina je porasla svijest da se protiv njih preduzme mjere na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ali to jo\u0161 uvijek nije dovoljno. NetzDG je bio samo po\u010detak. U Njema\u010dkoj su donijeti novi zakoni a nedavno je usvojen Zakon o digitalnim uslugama na nivou EU. Takav postupak dr\u017eave je uvijek hod po konopcu, jer vrlo brzo mo\u017ee da dovede do cenzure. Zato se to mora pratiti i posmatrati. Me\u0111utim, dr\u017eava mora da reaguje kada takve pojave ugroze demokratiju i na kraju dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavna institucija Njema\u010dke nadle\u017ena za medije (MABB) zabranila je emitovanje televizijskog kanala \u201eRa\u0161a tudej DE\u201d u Njema\u010dkoj zbog nedostatka dozvole, jo\u0161 i prije rata u Ukrajini. U Crnoj Gori postoji vi\u0161e medija koji odbijaju da se registruju shodno zakonu i ve\u0107 du\u017ee \u0161ire rusku propagandu. Kako je mogu\u0107e bolje urediti tu oblast i zbog \u010dega je neophodno da svi mediji budu registrovani iako Savjet Evrope s druge strane ocjenjuje da je prisilna registracija ograni\u010denje slobode govora?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

SITIG:<\/strong> Na zabranu ruskih kanala tako\u0111e se \u201ena prvu loptu\u201c mo\u017ee gledati kriti\u010dki. \u017divimo u pluralisti\u010dkom dru\u0161tvu u kojem mora postojati mnogo razli\u010ditih glasova. Ali, informacije preko kojih formiramo svoje mi\u0161ljenje moraju biti istinite. To posebno, ako se kroz njih donose politi\u010dke odluke. Sve drugo bi bilo pogubno. Tako\u0111e ne postoje \u201ealternativne \u010dinjenice\u201c i ne \u017eivimo u \u201epostfakti\u010dkom dobu\u201c. Ruski emiteri su dokazani instrumenti dobro finansirane propagandne ma\u0161ine Kremlja i njegovih tajnih slu\u017ebi. Za to ima dovoljno dokaza. U tom pogledu zabrana stanica bila je ispravna, posebno imaju\u0107i u vidu trenutnu ratnu situaciju i prijetnju koju predstavlja agresorska Rusija.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj \u010dlanak je ura\u0111en uz finansijsku podr\u0161ku Nacionalne zadu\u017ebine za demokratiju. Sadr\u017eaj je isklju\u010divo odgovornost autora i izdava\u010da Instituta za medije Crne Gore i nu\u017eno ne odra\u017eava stavove donatora.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Borislav Vi\u0161nji\u0107 Kvalitetno novinarstvo mora biti nezavisno i nepristrasno, ali u situacijama poput ruske agresije na Ukrajini koje ugro\u017eavaju na\u0161 demokratski, slobodni i pluralisti\u010dki dru\u0161tveni poredak novinari mogu, pa \u010dak i moraju da zauzmu stav, ocijenio je u intervju Institutu za medije  direktor Medijskog programa za Jugoisto\u010dnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer (KAS), Hendrik Sitig<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3761,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3732","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3732","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3732"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3732\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3764,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3732\/revisions\/3764"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3761"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3732"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3732"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3732"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}