{"id":4072,"date":"2023-09-02T09:51:46","date_gmt":"2023-09-02T09:51:46","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4072"},"modified":"2023-09-21T09:54:15","modified_gmt":"2023-09-21T09:54:15","slug":"slapp-tuzbe-alat-u-borbi-protiv-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4072","title":{"rendered":"SLAPP tu\u017ebe \u2013 alat u borbi protiv demokratije"},"content":{"rendered":"\n

Vi\u0161e od 250 slu\u010dajeva SLAPP tu\u017ebi zabilje\u017eeno je u Evropi u proteklih godinu dana, podaci su iz baze SLAPP tu\u017ebi mre\u017ee organizacija udru\u017eenih u borbi protiv SLAPP tu\u017ebi u Evropi \u2013 CASE koalicije. Srbija je u dru\u0161tvu 35 evropskih dr\u017eava zauzela deseto mjesto. Gra\u0111anske inicijative, organizacija koja je kontakt ta\u010dka za prijavljivanje SLAPP-a u Srbiji, objavila je prethodne nedjelje dopunjeni izvje\u0161taj te koalicije sa najnovijim pregledom mapiranih slu\u010dajeva SLAPP tu\u017ebi u Evropi, u kojoj se nalaze i pomenute brojke.<\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u ostalog, u Izvje\u0161taju se navodi da je u Srbiji zabilje\u017eeno 28 SLAPP tu\u017ebi, \u0161to joj je obezbijedilo \u010detvrto mjesto u regionu, budu\u0107i da su ispred nje Hrvatska sa 54 slu\u010daja, Bosna i Hercegovina sa 43, kao i Slovenija sa 42.<\/p>\n\n\n\n

U Sjevernoj Makedoniji regostrovano je pet slu\u010dajeva, dok jedino u Crnoj Gori nema registrovanih ovakvih tu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n

SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation), odnosno strate\u0161ke tu\u017ebe protiv javnog istupanja, kako preciziraju u Gra\u0111anskim inicijativama, ozna\u010davaju tu\u017ebe koje su usmjerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kriti\u010dkog istupanja.<\/p>\n\n\n\n

Cilj tu\u017eioca nije da dobije obe\u0161te\u0107enje i pravdu na sudu ve\u0107 da zapla\u0161i tu\u017eenog, izlo\u017ei ga tro\u0161ku dok ne odustane od daljeg pisanja i izvje\u0161tavanja.<\/p>\n\n\n\n

CASE koalicija upozorava da su naj\u010de\u0161\u0107e mete SLAPP tu\u017ebi novinari, medijske organizacije, urednici, aktivisti i NVO, a da ih naj\u010de\u0161\u0107e pokre\u0107u oni na pozicijama mo\u0107i, odnosno, kompanije i politi\u010dari.<\/p>\n\n\n\n

Dopunjeni Izvje\u0161taj pokazuje da je u proteklih godinu dana u Evropi podnijeto 250 novih SLAPP tu\u017ebi, kao i da je na vrhu ubjedljiva Poljska sa 128 SLAPP tu\u017ebi, nakon \u010dega slijede Malta sa 88 i Francuska sa 76.<\/p>\n\n\n\n

Ugro\u017eavanje slobode govora i prava na informisanje<\/h2>\n\n\n\n

CASE koalicija je mre\u017ea organizacija koja od 2019. godine sara\u0111uje sa Amsterdamskim pravnim klinikama sa ciljem da evidentira i analizira SLAPP slu\u010dajeve \u0161irom Evrope.<\/p>\n\n\n\n

U martu 2022. godine, CASE je objavio rezultate istra\u017eivanja zasnovane na analizi vi\u0161e od 500 slu\u010dajeva SLAPP tu\u017ebi identifikovanih u 29 evropskih zemalja \u2013 to je prvo sveobuhvatno istra\u017eivanje te vrste, koje analizira obim i uticaj zloupotrebnih pravnih postupaka u Evropi.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKako SLAPP tu\u017ebe sve vi\u0161e uzimaju maha \u0161irom Evrope, vrijeme je da zloupotreba pravnih postupaka i pravne prijetnje usmjerene prema novinarima i aktivistima \u2013 koji otkrivaju i izvje\u0161tavaju o zloupotrebama mo\u0107i \u2013 budu prepoznate kao jedan od najozbiljnijih izazova za fundamentalno pravo na slobodu govora i pravo na informisanje\u201c, stoji u saop\u0161tenju CASE koalicije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSLAPP tu\u017ebe zapravo predstavljaju zabrinjavaju\u0107u prijetnju demokratiji \u0161irom Evrope, a CASE-ova baza podataka se pove\u0107ala sa 570 slu\u010dajeva u 2022. godini na preko 820 slu\u010dajeva u 2023. godini\u201c, upozoravaju.<\/p>\n\n\n\n

Demokratsko nazadovanje<\/h2>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dica na Evropskom univerzitetskom institutu EUI (European University Institute) Paulina Milevska, iz Poljske, u razgovoru za Autonomiju isti\u010de da su SLAPP tu\u017ebe u njenoj zemlji va\u017ean alat u borbi vladaju\u0107e partije protiv nezavisnih medija i aktivista, kao i svih koji iznose druga\u010dije mi\u0161ljenje i kritike na ra\u010dun vlasti.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ona je nedavno istra\u017eivala i poredila situacije u Poljskoj, Ma\u0111arskoj i Sloveniji, jer su sve tri zemlje, iako \u010dlanice Evropske unije, pro\u0161le kroz proces takozvanog \u201edemokratskog nazadovanja\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Milevska isti\u010de da, prema podacima Freeedom House-a, Ma\u0111arska vi\u0161e nije prepoznata kao demokratska zemlja, dok je Poljska dr\u017eava sa polu-konsolidovanom demokratijom.<\/p>\n\n\n\n

Kada je po\u010dela svoje istra\u017eivanje, napominje Milevska, Slovenija je bila pod vladom Janeza Jan\u0161e i bilo je velikih strahovanja da \u0107e pratiti Poljsku i Ma\u0111arsku, jer su zabilje\u017eeni brojni razli\u010diti napadi vlade na nezavisnu \u0161tampu, me\u0111u kojima i SLAPP tu\u017ebe.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, nastavlja, nakon demokratskih promjena i odlaska Jan\u0161e situacija je donekle pobolj\u0161ana, dok u Poljskoj i Ma\u0111arskoj, prema njenoj ocjeni, i dalje postoje velike pretnje demokratiji. SLAPP tu\u017ebe su samo jedan od alata u borbi protiv demokratije.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga se, isti\u010de sagovornica Autonomije, SLAPP postupci u Poljskoj i Ma\u0111arskoj ne mogu posmatrati samo kao prijetnje mo\u0107nika u slu\u010dajevima kada im se ne\u0161to ne svi\u0111a, ve\u0107 prije kao metod koji se koristi za uni\u0161tavanje nezavisnih medija.<\/p>\n\n\n\n

“U Ma\u0111arskoj su Fides i Viktor Orban uspjeli da preuzmu ve\u0107i dio nezavisnih medija, da li tako \u0161to su ih kupili ili uni\u0161tavaju\u0107i ih ekonomski, na primjer oduzimaju\u0107i im dr\u017eavni marketing i sli\u010dno. To ne zna\u010di da u Ma\u0111arskoj nema SLAPP tu\u017ebi, ima ih, ali zbog toga \u0161to su se drugi alati pokazali kao uspje\u0161ni i laki za kori\u0161\u0107enje s ciljem uni\u0161tenja nezavisnih medija, manje se koriste SLAPP tu\u017ebe”, ukazuje sagovornica Autonomije. <\/p>\n\n\n\n

U Poljskoj se ovakav pristup nije pokazao previ\u0161e uspje\u0161nim za Jaroslava Ka\u010dinjskog, dodaje, pa su vi\u0161e po\u010deli da koriste SLAPP.<\/p>\n\n\n\n

“U situaciji smo da najve\u0107i dnevni list \u201eGazeta Vibro\u010da\u201c ima trenutno preko 90 SLAPP tu\u017ebi pokrenutih od strane Ministarstva pravde, li\u010dno Jaroslava Ka\u010dinjskog i funkcionera partije Pravo i Pravda (PiS)”, isti\u010de Paulina Milevska.<\/p>\n\n\n\n

<\/a><\/p>\n\n\n\n

\"slapp-case-foto-the-case-eu-2-1024x774\"\/<\/a><\/figure>\n\n\n\n

rolling the dice<\/a><\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107inu postupaka pokre\u0107u predstavnici vlasti<\/h2>\n\n\n\n

Poljska je bila na prvom mjestu u Evropi po SLAPP tu\u017ebama u pro\u0161loj godini. Ko je najvi\u0161e na meti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u010cini se da su najugro\u017eeniji novinari i medijske ku\u0107e. Ali, istovremeno tu je i veliki broj SLAPP postupaka protiv aktivista, jedan od najpoznatijih slu\u010dajeva bio je \u201eAtlas Mr\u017enje\u201c (Atlas nienawi\u015bci) mre\u017ee za podr\u0161ku LGBTQ koja je bila izlo\u017eena velikom broju SLAPP tu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, \u017ertve u Poljskoj su i intelektualci. Imali smo veliki slu\u010daj protiv profesora ustavnog prava sa Sidnejskog univerziteta profesora Vojceha Sadurskog (Wojciech Sadurski), kao i drugih profesora.<\/p>\n\n\n\n

Kako se oni koji su optu\u017eeni nose s tim procesima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada su u pitanju mediji, ako niste freelance novinari, postoje advokati u redakcijama koji su pla\u0107eni da vas zastupaju u takvim procesima. Tako\u0111e, imamo organizacije poput Helsin\u0161kog odbora, \u010diji adovakti poma\u017eu u ovakvim slu\u010dajevima.<\/p>\n\n\n\n

Mnogo je komplikovanije kada si freelance novinar, ili aktivista iz malog grada i ne zna\u0161 gdje i kako da tra\u017ei\u0161 pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ali generalno, rekla bih da su novinari u Poljskoj ostali nezavisni, iako SLAPP tu\u017ebe donose taj efekt da poneko odlu\u010di \u010dak i da promijeni posao zbog pomenutih pritisaka (chillig effect).<\/p>\n\n\n\n

Ima li dru\u0161tvo u Poljskoj uop\u0161te predstavu o \u0161tetnosti SLAPP tu\u017ebi i kako se bori protiv toga?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da to veoma zavisi od pojedinaca jer je trenutno Poljska veoma polarizovana zemlja. Rekla bih da je otprilike 50:50 odnos onih koji glasaju za prodemokratske stranke i onih koji glasaju za stranke koje su otvoreno antidemokratske i koje imaju problemati\u010dne programe.<\/p>\n\n\n\n

U nezavisnoj \u0161tampi tema SLAPP tu\u017ebi je uveliko prisutna, a nivo znanja dru\u0161tva raste i mogu\u0107e je imati debatu o prijetnjama protiv novinara u smislu \u0161ire javnosti.<\/p>\n\n\n\n

Kada su u pitanju ljudi koji prate medije zavisne od vlasti, vjerujem da oni ne misle da su ovakvi slu\u010dajevi prijetnja novinarima. Vjerovatno misle da su u pitanju obi\u010dni postupci u kojima se sudi novinarima koji napadaju vladaju\u0107u partiju, te su im zato potpuno prihvatljivi.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je sudska praksa, da li sudovi prepoznaju da je rije\u010d o SLAPP tu\u017ebama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sudije u Poljskoj su nezavisne, ali je pravosudni sistem zarobljen i nema garancija za nezavisnost. Me\u0111utim, kada gledamo presude, uglavnom su slu\u010dajeve dobijali tu\u017eeni, odnosno odbrana.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, tu je problem koliko ti procesi traju. Pro\u0111e nekoliko godina prije nego \u0161to va\u0161 slu\u010daj pro\u0111e kroz pravosudni sistem i vi pobijedite, ali vam je to ve\u0107 oduzelo mnogo vremena i resursa, i prouzrokovalo mnogo stresa. Tako da, iako je na kraju presuda pozitivna, odnosno nakon \u0161to su novinari i aktivisti oslobo\u0111eni, jo\u0161 uvijek im je to veliki teret.<\/p>\n\n\n\n

A sudovi nisu skloni tome da rano odbacuju slu\u010dajeve.<\/p>\n\n\n\n

Ko pokre\u0107e vi\u0161e SLAPP postupaka u Poljskoj, vlada i politi\u010dari ili biznismeni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iz slu\u010dajeva koje su prikupile organizacije za ljudska prava i nevladine organizacije vidi se da je ve\u0107ina SLAPP postupaka pokrenuta od strane vlade, ministara, \u010dlanova vladaju\u0107e partije, dr\u017eavnih kompanija ili uop\u0161te pojedinaca povezanih s vladaju\u0107om koalicijom.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, dr\u017eavni organi tro\u0161e novac poreskih obveznika na tu\u017ebe za koje u startu znaju da \u0107e ih na kraju izgubiti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, jer \u017eele da zagor\u010daju \u017eivote nezavisnim medijima ili aktivistima.<\/p>\n\n\n\n

Mijenja li ne\u0161to \u010dinjenica da ste \u010dlanica EU? Zna\u010di li ne\u0161to \u0161to su vam na raspolaganju dodatni mehanizmi poput Evropskog suda za ljudska prava?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prema direktivi na kojoj EU radi, u budu\u0107nosti \u0107e mo\u017eda sudovi odmah odbacivati SLAPP tu\u017ebe. Ali dok ta direktiva ne stupi na snagu, pro\u0107i \u0107e bar jo\u0161 nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n

Nije jo\u0161 ni donijeta odluka da li \u0107e ona postojati. Jo\u0161 je u fazi rasprave izme\u0111u Evropskog parlamenta i Evropske komisije, te ne znamo kako \u0107e na kraju izgledati i koji \u0107e biti njeni dometi i pravne garancije.<\/p>\n\n\n\n

Direktiva \u0107e se, vjerovatno, odnositi samo na takozvane prekograni\u010dne postupke. To zna\u010di da slu\u010dajevi koje pokre\u0107u poljski politi\u010dari protiv poljskih novinara pred poljskim sudom ne\u0107e biti pod uticajem direktive. Jo\u0161 uvijek je to suvereno pitanje poljskog zakona ili zakona svake od \u010dlanica EU.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, direktiva \u0107e, ako bude usvojena, zapravo biti samo priznanje da EU ima problem sa SLAPP tu\u017ebama i preporuka nacionalnim zakonodavstvima da obrate pa\u017enju na takve postupke?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobro je \u0161to \u0107e, ukoliko ona bude usvojena, problem SLAPP tu\u017ebi u\u0107i u pravnu sferu, ona \u0107e biti znak za zemlje \u010dlanice da postoji taj pravni fenomen i da s njim treba ne\u0161to raditi.<\/p>\n\n\n\n

Iako \u0107e direktiva biti usmjerena ka prekograni\u010dnim slu\u010dajevima i ne\u0107e mo\u0107i direktno da se primijeni u nacionalnim postupcima, opet \u0107e sudije imati saznanje o tome da postoji jedna takva legislativa koja skre\u0107e pa\u017enju na postojanje SLAPP i da bi trebalo da ih prepoznaju.<\/p>\n\n\n\n

To se odnosi na \u010dlanice EU, a za zemlje poput Srbije postojanje jedne takve evropske direktive zapravo ne\u0107e zna\u010diti apsolutno ni\u0161ta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, tako je.<\/p>\n\n\n\n

Evropska direktiva u povoju<\/h2>\n\n\n\n

Od aprila 2022. godine radi se na anti-SLAPP direktivi koja bi trebalo da na neki na\u010din osna\u017ei pravosu\u0111a dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije po pitanju zloupotrebe prava pokretanjem takvih tu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n

Predlog Komisije od 27. aprila 2022. godine uslijedio je kao odgovor na zakonodavnu inicijativu Evropskog parlamenta.<\/p>\n\n\n\n

Odbor za pravna pitanja (JURI) usvojio je u junu 2023. godine izvje\u0161taj o predlogu direktive o za\u0161titi novinara i branilaca ljudskih prava od zloupotrebnih gra\u0111anskih postupaka. JURI je iznio i niz amandmana s ciljem da oja\u010da predlog.<\/p>\n\n\n\n

Glavne promjene u predlogu Komisije koje su navedene u izvje\u0161taju JURI-a uklju\u010duju uvo\u0111enje klauzule o minimalnoj harmonizaciji, pro\u0161irenje definicija zloupotrebnih sudskih postupaka i javnog u\u010de\u0161\u0107a, i \u0161iri opseg za prekograni\u010dni element, koji je neophodan za pokretanje direktive, navodi se izme\u0111u ostalog u izvje\u0161taju o procesu usvajanja pomenute direktive.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOsobe koje se bave javnim u\u010de\u0161\u0107em imale bi pravo na informacije, pravnu pomo\u0107, finansijsku podr\u0161ku i psiholo\u0161ku podr\u0161ku. Nacionalni registri odluka suda protiv \u2019SLAPP\u2019 postupaka bi\u0107e uspostavljeni, zajedno sa registrom na nivou Unije koji vodi Komisija\u201c, precizira se izme\u0111u ostalog.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, dodaje se da bi novim pravilima o sukobu zakona i nadle\u017enosti trebalo utvrditi nadle\u017ene sudove i primenljivi zakon.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eave \u010dlanice bile bi obavezne da uspostave \u201e\u0161altere\u201c koji obuhvataju nacionalne mre\u017ee specijalizovanih advokata, pravnih stru\u010dnjaka i psihologa, s ciljem pru\u017eanja uputstava, informacija i za\u0161tite, uklju\u010duju\u0107i pravnu pomo\u0107, finansijsku podr\u0161ku i psiholo\u0161ku pomo\u0107 osobama koje su mete zloupotrebnih sudskih postupaka.<\/p>\n\n\n\n

\u201cStavovi izra\u017eeni u ovom tekstu su stavovi autora i ne predstavljaju nu\u017eno stavove Evropskog fonda za Balkan\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Autonomija<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vi\u0161e od 250 slu\u010dajeva SLAPP tu\u017ebi zabilje\u017eeno je u Evropi u proteklih godinu dana, podaci su iz baze SLAPP tu\u017ebi mre\u017ee organizacija udru\u017eenih u borbi protiv SLAPP tu\u017ebi u Evropi \u2013 CASE koalicije. Srbija je u dru\u0161tvu 35 evropskih dr\u017eava zauzela deseto mjesto. Gra\u0111anske inicijative, organizacija koja je kontakt ta\u010dka za prijavljivanje SLAPP-a u Srbiji,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4073,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59],"tags":[116],"class_list":{"0":"post-4072","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-aktuelnosti","8":"tag-slapp"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4072","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4072"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4072\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4074,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4072\/revisions\/4074"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4073"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4072"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4072"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4072"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}