{"id":4491,"date":"2024-05-08T14:14:43","date_gmt":"2024-05-08T14:14:43","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4491"},"modified":"2024-05-17T16:49:17","modified_gmt":"2024-05-17T16:49:17","slug":"strucnjak-za-it-backovic-isto-kao-sto-kuci-ne-smijemo-napraviti-nuklearni-reaktor-tako-treba-da-ogranicimo-malignu-upotrebu-ai","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4491","title":{"rendered":"Stru\u010dnjak za AI Backovi\u0107: Isto kao \u0161to ku\u0107i ne smijemo napraviti nuklearni reaktor tako treba da ograni\u010dimo malignu upotrebu AI"},"content":{"rendered":"\n

Pripremile: Danica Kova\u010devi\u0107 i Teodora \u0110urni\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Umjesto da ka\u017eemo djeci \u201cnapi\u0161ite sastav na tu i tu temu\u201d, treba re\u0107i dajte Chat GPT-u da napi\u0161e sastav na tu temu, a va\u0161 posao je onda da pro\u010ditate taj sastav i da ka\u017eete gdje je Chat GPT pogrije\u0161io. Ili da ka\u017eete za\u0161to je, recimo, teza sastava koju je GPT napisao dobra ili lo\u0161a, ka\u017ee doktor teorijske fizike i stru\u010dnjak za AI, Mihailo Backovi\u0107. Sa njim smo razgovarali o mogu\u0107nostima koje donosi vje\u0161ta\u010dka inteligencija, od njene potencijalne destruktivne mo\u0107i, do na\u010dina kako mudro koristiti ove tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

Koji su izazovi i \u0161anse koje nam pru\u017ea vjesta\u010dka inteligencija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to je jasno je da je tehnologija sama po sebi nevjerojatno mo\u0107na. Neki ljudi upora\u0111uju vje\u0161ta\u010dku inteligenciju sa otkri\u0107em nuklearne energije, tehnologije koje imaju, s jedne strane, ogroman potencijal, a s druge strane ogromnu destruktivnu mo\u0107. Ono \u0161to je potrebno jeste da razvijemo okvire koji bi nam omogu\u0107ili da koristimo tu tehnologiju na produktivan na\u010din, a da se u isto vrijeme za\u0161titimo od negativnih uloga.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je va\u017ena regulacija vje\u0161ta\u010dke inteligencije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Moramo da imamo zakonske okvire koji bi regulisali kako smijemo, a kako ne smijemo da koristimo tu tehnologiju. Na isti na\u010din kao \u0161to nikom nije dozvoljeno da sam ku\u0107i napravi nuklearni reaktor tako treba da ograni\u010dimo neke, da ka\u017eemo, maligne upotrebe vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Na tom polju se dosta radi. Evo, recimo, usvojen je Akt o vje\u0161ta\u010dkoj inteligenciji od strane Evropskog parlamenta. To je dobar prvi korak ka toj regulativi i to je prvi akt toga tipa u svijetu. Akt je donekle namjerno vi\u0161e okviran i manje precizan, ali to je vjerovatno zbog toga \u0161to ni samim parlamentaricima nije jasno \u0161ta \u0107e da se desi u budu\u0107nost, te je onda ta pravna fleksibilnost neophodna. S druge strane, moramo da uti\u010demo i moramo da mijenjamo svijet kroz obrazovanje. To je apsolutno ne\u0161to \u0161to je trebalo da se desi ve\u0107 ju\u010de, danas jo\u0161 uvijek imamo vremena, ali sjutra \u0107e ve\u0107 biti kasno. I tre\u0107a stvar je tehnologija. Moramo da razvijemo tehnologiju koja \u0107e da nam omogu\u0107i da upotrebljavamo vje\u0161ta\u010dku inteligenciju na pravi na\u010din, a ograni\u010davamo te maligne uticaje.<\/p>\n\n\n\n

Koji su to primjer zloupotrebe vjesta\u010dke inteligencije i kako se za\u0161tiiti od njih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Meni treba jedan dan da isprogramiram automatizovanog bota za Facebook na bazi nekog od algoritama vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Ja tom botu mogu da dam ne tekst koji taj bot treba da objavi, nego instrukcije. Ja mogu da mu ka\u017eem \u201cnapi\u0161i mi Facebook post o osobi X sa narativom Y\u201d i taj bot \u0107e sam da napi\u0161e taj tekst. Taj bot onda mo\u017ee da odgovara na komentare, mo\u017ee da napravi \u010ditavu kampanju. Ja mogu da napravim vi\u0161e tih botova koji mogu jedni s drugim da sara\u0111uju i da napravim jedan ekosistem, koji potpuno simulira pona\u0161anje \u010dovjeka, a radi po mojim instrukcijama. Zna\u010di da je moj trud koji ja treba da ulo\u017eim, po\u0161to sam sve to napravio, jako mali. E sad, da ja tu operaciju pomno\u017eim sa hiljadu je \u010disto pitanje finansijskih resursa, ni\u010deg drugog. To zna\u010di da su mogu\u0107nosti za kreiranje takvog sadr\u017eaja i takvih kampanja odjednom eksponencionalno porasle. To je lo\u0161a vijesta. Dobra vijest je da ta ista tehnologija, koja omogu\u0107ava nekom ko ho\u0107e da se bavi dezinformacijama, da kreira jednu inovativnu kampanju, mi imamo pristup tim istim alatima i istoj tehnologiji i mi smo sada u poziciji da mo\u017eemo da koristimo tu tehnologiju da se od tog negativnog uticaja odbranimo.<\/p>\n\n\n\n

Postoje li razlozi za strah od vje\u0161ta\u010dke inteligenije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trenutno se nalazimo u situaciji gdje se tehnologija razvija nevjerojatno brzo. Otkad se ChatGPT pojavio, da uzmemo to kao neki moment mini revolucije, desetine novih algoritama su se tako\u0111e pojavili. Stvari danas su mnogo druga\u010dije nego \u0161to su bile prije godinu dana sa tehnolo\u0161kog aspekta, a stvari za godinu dana \u0107e biti opet mnogo druga\u010dije nego danas. I u tom sistemu gdje se tehnologija razvija jako brzo, a pomenuli ste ranije otpor velikih kompanija prema regulativi, u njihovom interesu je da razvijaju tehnologiju zato \u0161to ih to u stvari interesuje. Jednostavno to je na\u010din na koji velike kompanije razmi\u0161ljaju, njih ne interesuje regulativa. Ali pitanje je da li \u0107e regulative i obrazovanje mo\u0107i da napreduju istim tempom kao tehnologije.<\/p>\n\n\n\n

I stvarno moramo kao politi\u010dki sistem i kao ekonomski sistem i dru\u0161tveni sistem, svi zajedno da dobro razmislimo \u0161ta sve ovo zna\u010di i kuda nas vodi. Stare metodologije, stari na\u010dini vo\u0111enja politike, posla, dru\u0161tva itd. prestaju da funkcioni\u0161u na na\u010din koji je adekvatan u eri vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Svi moramo da se mijenjamo. To je jedno i jedino \u0161to je jasno. Kako i u kojem pravcu, to je ne\u0161to \u0161to treba da svi zajedno utvrdimo.<\/p>\n\n\n\n

Kako za\u0161titi dru\u0161tvo i njegove vrijednosti u vrijeme vje\u0161ta\u010dke inteligencije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prije Akta o vje\u0161ta\u010dkoj inteligenciji, jedan jako bitan zakon koji je donijela Evropska unija se zove GDPR. U Crnoj Gori postoji zakon koji je manje-vi\u0161e ekvivalentan tom zakonu, to je Zakon o za\u0161titi li\u010dnih podataka. Taj zakon je dosta uradio da ograni\u010di neke upotrebe vje\u0161ta\u010dke inteligencije. Jer, do pojave generativne vje\u0161ta\u010dke inteligencije akcenat u polju vje\u0161ta\u010dke inteligencije je bio na podacima, ne na algoritmima. I ljudima je bilo jasno, ako reguli\u0161ete na\u010din na koji neko mo\u017ee da koristi i podatke, regulisa\u0107ete i na\u010din na koji neko mo\u017ee da koristi i algoritme. Taj zakon je stvarno uradio dosta da se \u010dovjek kao individua za\u0161titi od upotrebe vje\u0161ta\u010dke inteligencije, od organizacija koje bi tu tehnologiju mogle da koriste na jedan ili drugi na\u010din. Naravno, ta zakonska regulativa je aktivna samo u EU, i to \u0107e da vas za\u0161titi od, ne znam, recimo Facebooka u Evropi, ali i ne\u0107e vas za\u0161titi od, ne znam, sad Botfarme-a, Prigo\u017eina iz Rusije ili tako ne\u0161to. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

Kakva je situacija sa obrazovanjem u eri vje\u0161ta\u010dke inteligencije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to znam je da trenutni sistem obrazovanja, ne samo kod nas nego i \u0161ire, koji je baziran vi\u0161e na u\u010denju nekih tehni\u010dkih sposobnosti i ogromnoj koli\u010dini memorizacije \u010dinjenica, da taj sistem obrazovanja ne\u0107e biti relevantan za 20 godina. Kada ja razmislim \u0161ta bih recimo \u017eelio da nau\u010dim mog sina da bi mu omogu\u0107io da uspije za 20 godina od danas, je prije svega da ga nau\u010dim vje\u0161tini da brzo u\u010di. Jer ako mi danas ne znamo \u0161ta \u0107e biti relevantno za 20 godina, onda ta osoba koja \u0107e da \u017eivi u tom vremenu, jedina nada koju ima da uspije i da obstane je da se brzo adaptira. \u0160to zna\u010di da ta osoba mora da bude u stanju da nau\u010di \u0161ta god je tada relevantno \u0161to mi danas ne znamo.<\/p>\n\n\n\n

Ja bih volio da vidim obrazovni sistem koji akcenat stavlja na analiti\u010dku misao, na kriti\u010dku misao, na vje\u0161tinu u\u010denja i na kraju krajeva da napravimo ljude koji su empati\u010dni, da ih u\u010dimo empatiji, pozitivnim dru\u0161tvenim vrednostima, da im omogu\u0107imo da odrastu u emotivno zrele osobe. To je ono \u0161to \u0107e po meni biti vrijednost budu\u0107eg \u010dovjeka.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je ulog Chat GTP-a u dana\u0161njem obrazovanju djece?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O\u010digledno je da \u0107e Chat GPT, biti integralni dio njihovog \u017eivota, njihovog posla. Da li nastavnici treba da ih sankcioni\u0161u zbog upotrebe Chat GPT-a ili treba da promijenimo na\u010din nastave da se Chat GPT uvede u nastavu i da im se ka\u017ee ovo je realnost, sastave \u0107e, recimo, bar jednim dijelom pisati algoritmi. I kako sad da to provedemo u neki kontekst koji je za djecu produktivan. Jedan na\u010din je, recimo, da umjesto da ka\u017eemo djeci \u201cnapi\u0161ite sastav na tu i tu temu\u201d, da im ka\u017eemo dajte Chat GPT-u da napi\u0161e sastav na tu temu, a va\u0161 posao je onda da pro\u010ditate taj sastav i da ka\u017eete gdje je Chat GPT pogrije\u0161io. Ili da ka\u017eete za\u0161to je, recimo, teza sastava koju je Chat GPT napisao dobra ili lo\u0161a. Da stavimo akcenat ne na pisanju sastava, nego na analizi i kriti\u010dkoj komponenti autputa tih rje\u0161enja. To je recimo, jedan na\u010din koji danas ve\u0107 jednostavno mo\u017ee da se uvede u nastavne programe.<\/p>\n\n\n\n

Da li Crna Gora kasni sa regulativama vezanim za vje\u0161ta\u010dku inteligenciju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sa tehnolo\u0161kog aspekta ono \u0161to je interesantno je da smo mi u jednom jako interesantnom istorijskom momentu gdje je cijeli svijet, uklju\u010duju\u0107i i Crnu Goru, na istom nivou. Tehnologija koju danas imamo mi je ista tehnologija koju ima Amerika, Francuska, Kina itd. I \u0161to se ti\u010de nivoa implementacije, adopcije tehnologije, sve su to trenutno male razlike. Za Crnu Goru ovo je istorijska \u0161ansa da uhvati taj moment i da iz tog momenta iza\u0111e kao lider. Jer koli\u010dina investicija koja je potrebna da ulo\u017eimo u tehnologiju, u hardware, u software, u obuku ljudi itd. nije ne\u0161to \u0161to Crna Gora sebi ne mo\u017ee da priu\u0161ti, jer smo relativno mala zemlja, a moglo bi da nas pripremi da imamo ekonomiju, dru\u0161tvo i sisteme koji su van svega \u0161to se u svijetu de\u0161ava.<\/p>\n\n\n\n

Koja su zanimanja najvi\u0161e ugro\u017eena vje\u0161ta\u010dkom inteligencijom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Generativna vje\u0161ta\u010dka inteligencija je ono \u0161to mi zovemo tranzitivna tehnologija. Zna\u010di nije tehnologija koja je fokusirana na recimo jedan sektor ili na malu grupu sektora. To je tehnologija kojoj su izlo\u017eeni novinari, advokati, dizajneri, na kraju krajeva programeri tako\u0111e u raznim procentima.<\/p>\n\n\n\n

Drugi sektori, uglavnom administrativni poslovi, dobar dio kreativnih poslova, to su sektori koji su sada najvi\u0161e izlo\u017eeni automatizaciji od strane generativne ve\u0161ta\u010dke inteligencije. \u010cinjenica je, na\u017ealost, kao i sa svakom drugom tehnolo\u0161kom revolucijom, da \u0107e neki broj radnih mjesta da nestane. Ali ako se istorija ponovi, efekt \u0107e biti da broj radnih mjesta koji nova tehnologija omogu\u0107i da se kreiraju je obi\u010dno ve\u0107i i ekonomski efekat je pozitivniji nego taj negativni \u0161ok koji tehnologija sa sobom nosi.<\/p>\n\n\n\n

Ali mo\u017eda dolazimo u vrijeme kad jednostavno zna\u010dajan dio nekih poslova \u0107e biti automatizovan i mo\u017eda je vrijeme da ponovo po\u010dnemo kao globalno dru\u0161tvo da pri\u010damo o tzv. univerzalnom bazi\u010dnom dohotku. Mo\u017eda dolazimo u budu\u0107nost \u00a0gdje ljudi jednostavno treba manje da rade, niko ne zna. S druge strane ako se fokusiramo na taj human-centric razvoj vje\u0161ta\u010dke inteligencije akcenat bi trebao da bude na \u010dovjeka i na \u010dovje\u010danstvo, a da se tehnologija vidi kao ne\u0161to \u0161to tom \u010dovjeku mo\u017ee da pomogne u poslu, \u017eivotu i svemu ostalom. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

Kako mudro koristiti vje\u0161ta\u010dki inteligenciju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Moja preporuka je da ljudi koriste vje\u0161ta\u010dku inteligenciju za poslove koji su im dobro strukturisani i repetitivni, ali da uvijek razmi\u0161ljaju o tome \u0161ta taj algoritam proizvodi. Zna\u010di da ako ja sjutra koristim Chat GPT da napi\u0161em mail, ono \u0161to je bitno je da ja pro\u010ditam taj mail i dobro razmislim \u0161ta je u tom mailu i \u0161ta to zna\u010di i da li je to zaista ono \u0161to ja \u017eelim da ka\u017eem i da li je re\u010deno na dobar na\u010din. Po meni, to je tehnologija od koje ne treba bje\u017eati, ali treba da razmislimo o tome gdje nam je potrebna, gdje mo\u017ee da nam pomogne, gdje mo\u017ee da nam u\u0161tedi vrijeme i resurs. Tu treba da je koristimo i to treba da radimo na na\u010din koji uzima u obzir i empatiju i odgovornost i na kraju krajeva stavlja akcenat na op\u0161tu dobrobit.<\/p>\n\n\n\n

Ro\u0111en u Nik\u0161i\u0107u 1982. godine, Mihailo Backovi\u0107 je djetinjstvo proveo u Crnoj Gori. Od 2000. godine boravi u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama gdje zavr\u0161ava fakultet i kasnije sti\u010de doktorat iz teorijske fizike elementarnih \u010destica na Univerzitetu u Kanzasu (Lawrence, KS, SAD) 2011. godine. Njegova istra\u017eiva\u010dka karijera potom ga je odvela na Weizmann Institut (Rehovot, Izrael), gdje je obavio prvi postdoktorski anga\u017eman, od 2011. do 2014. godine. Iz Izraela, Mihailo je pre\u0161ao na Katoli\u010dki Univerzitet (Louvan la neuve, Belgija) gdje je obavio svoj drugi postdoktorski anga\u017eman, od 2014. do 2017. godine.

Tokom svoje istra\u017eiva\u010dke karijere Mihailo je zadr\u017eao \u0161iroko interesovanje za istra\u017eiva\u010dke teme, koje su se kretale od fenomenolo\u0161kih studija nove fizike na Velikom hadronskom sudara\u010du u CERN-u, do pretraga za tajanstvenom tamnom materijom. Ko-autor je preko 20 nau\u010dnih radova sa preko 2.000 citata.

Mihailo se pridru\u017eio B12 Consulting timu u septembru 2017. godine kao saradnik, specijalizovan za vje\u0161ta\u010dku inteligenciju. Tokom svoje karijere, vodio je projekte \u0161irokog domena, uklju\u010duju\u0107i digitalne blizanace u transportnoj industriji, AI rje\u0161enja za operativne probleme u bio-tech industriji, optimizacije procesa u farmaciji, automobilskoj industriji itd.

Od oktobra 2022. je izvr\u0161ni partner u B12 Consulting-<\/span>u.<\/p>\n\n\n\n

Razgovor je dio projekta \u201cMladi tragaju za boljim medijskim sadr\u017eajima\/Youth voices for better media choices\u201d koji sprovodi Institut za medije Crne Gore uz podr\u0161ku Ameri\u010dke ambasade u Podgorici. <\/p>\n\n\n\n

Mi\u0161ljenja, nalazi, zaklju\u010dci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autorki i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stav Stejt dipartmenta\/Vlade SAD.<\/p>\n\n\n\n

\n