{"id":4575,"date":"2024-08-21T06:50:06","date_gmt":"2024-08-21T06:50:06","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4575"},"modified":"2024-08-21T13:23:37","modified_gmt":"2024-08-21T13:23:37","slug":"digitalizacija-i-mentalno-zdravlje-mladih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4575","title":{"rendered":"DIGITALIZACIJA I MENTALNO ZDRAVLJE MLADIH"},"content":{"rendered":"\n

Da li je kori\u0161\u0107enje ekrana uzrok usamljenosti i depresije kod mladih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161e: univerzitetska profesorica, dr Dobrinka Kuzmanovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prije nekoliko mjeseci, ameri\u010dki socijalni psiholog D\u017eonatan Hajt (Jonathan Haidt), jedan od najuticajnijih \u017eivih psihologa, ugledni istra\u017eiva\u010d u oblasti psihologije morala i politi\u010dke psihologije, objavio je knjigu Anksiozna generacija \u2012 kako velika transformacija djetinjstva dovodi do epidemije mentalnih bolesti[1]<\/strong><\/a><\/em><\/strong>. Knjiga upozoravaju\u0107eg naslova vrlo je brzo postala obavezno \u0161tivo za roditelje i sve one koji u\u010destvuju u odrastanju mladih, jer nudi odgovore na jedno od najva\u017enijih pitanja dana\u0161njice: za\u0161to su, po\u010dev od 2010. godine (nakon du\u017ee od decenije stabilnosti ili pobolj\u0161anja mentalnog zdravlja) stope depresije, anksioznosti, samopovre\u0111ivanja i samoubistava kod mladih u Americi vi\u0161e nego udvostru\u010dene?<\/p>\n\n\n\n

Na rastu\u0107i trend problema mentalnog zdravlja mladih, prije pola decenije, ukazala je i ugledna ameri\u010dka socijalna psiholo\u0161kinja D\u017e. Tvengi (Jean Twenge), u knjizi Internet generacija: dezorijentisanost djece u digitalnom dobu[2]<\/strong><\/a><\/em><\/strong>. Internet ili \u201eaj-generacija\u201d (generacija koja ne pamti vrijeme bez ajpeda ili ajfona) na rubu je najozbiljnije krize mentalnog zdravlja mladih u poslednjih nekoliko decenija, iako na povr\u0161ini ne izgleda tako. Moderna djeca psihi\u010dki su najranjivija generacija (djevoj\u010dice \u010de\u0161\u0107e nego dje\u010daci), u potpunosti nespremna za odraslo doba. Svoje tvrdnje Tvengi potkrepljuje empirijskim nalazima dobijenim tokom vi\u0161egodi\u0161njeg pra\u0107enja indikatora mentalnog zdravlja mladih (o prirodi i interpretaciji nalaza bi\u0107e rije\u010di kasnije u tekstu).<\/p>\n\n\n\n

Nalazi epidemiolo\u0161kih studija, na globalnom nivou, ukazuju na pove\u0107anje procenta mladih s razli\u010ditim pote\u0161ko\u0107ama u psiho-socijalnom funkcionisanju i mentalnom zdravlju. Otprilike u isto vrijeme kada je zabilje\u017een nagli porast problema kod ameri\u010dke omladine (2011. godine), Svjetska zdravstvena organizacija iznijela je procjenu da \u0107e do 2020. godine depresija postati glavni uzrok bolesti kod mladih. Deceniju kasnije (2021. godine), prema izve\u0161taju UNICEF-a[3]<\/a>, 14% mladih u svetu, uzrasta izme\u0111u 10 i 19 godina, ima probleme s mentalnim zdravljem, i oni \u010dine 13% od svih zdravstvenih problema sa kojima se suo\u010dava ova populacija. Depresija, anksioznost i poreme\u0107aji pona\u0161anja me\u0111u vode\u0107im su uzrocima bolesti i invaliditeta kod adolescenata, dok je samoubistvo \u010detvrti vode\u0107i uzrok smrti u uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina. Pandemija koronavirusa negativno je doprinijela postoje\u0107oj, \u201eprepandemijskoj\u201d krizi mentalnog zdravlja mladih \u2012 do\u0161lo je do pove\u0107anja stresa i anksioznosti, depresivnih simptoma, suicida, problema u pona\u0161anju, zloupotrebe alkohola i drugih supstanci, vremena ispred ekrana itd. Vode\u0107e pedijatrijske zdravstvene organizacije u Americi proglasile su vanredno stanje na nacionalnom nivou zbog problema u vezi s mentalnim zdravljem mladih[4]<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Jedna od centralnih tvrdnji iznijetih u ranije spomenutoj Hajtovoj knjizi jeste da su preza\u0161ti\u0107enost <\/em>u stvarnom svijetu i nedovoljna za\u0161tita<\/em> u virtuelnom svijetu glavni razlozi zbog kojih su ro\u0111eni posle 1995. godine (tzv. generacija Z) postali anksiozna generacija<\/em>. Uru\u0161avanje mentalnog zdravlja generacije Z, koje se ne odnosi samo na Ameriku, ve\u0107 na \u010ditav razvijeni zapadni svet, smatra Hajt, posledica je tranzicije od \u201edjetinjstva zasnovanog na igri\u201d ka \u201edjetinjstvu zasnovanom na mobilnim telefonima\u201d. Ovako ozbiljne tvrdnje iziskuju ozbiljne dokaze. Daleko od toga da je Hajt usamljen u svojim shvatanjima, lista \u201etehno-pesimista\u201d je podu\u017ea. Spomenu\u0107emo samo neke od njih. D\u017e. Tvengi tvrdi da je kori\u0161\u0107enje ekrana, prije svega veb-sajtova za dru\u0161tveno umre\u017eavanje (popularno nazvanih dru\u0161tvenih mre\u017ea), glavni razlog usamljenosti i depresije dana\u0161njih mladih. \u010cuvena tehno-pesimistkinja \u0160. Terkl (Sherry Turkle), autorka sintagme i istoimene knjige Sami zajedno, <\/em>tvrdi da postajemo sve izolovaniji iako smo dru\u0161tveno sve povezaniji, kao i autorka M. \u010cejko u svojoj knjizi Superpovezani<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\u0160tetne posledice kori\u0161\u0107enja interneta po mentalno zdravlje djece i mladih, u sredi\u0161tu su tzv. debate o vremenu ispred ekrana<\/em>, jedne od naj\u017eivljih nau\u010dnih debata, koja povremeno poprima razmjere \u201emasovne histerije\u201d ili \u010dak \u201emoralne panike\u201d (npr. tokom pandemije koronavirusa, kada je digitalno okru\u017eenje postalo \u201enova normalnost\u201d za korisnike svih uzrasta). Zabrinutost zbog novih tehnologija \u2014 bilo da se radi o knjigama, radiju, televiziji ili \u201epametnim telefonima\u201d \u2014 stalno se sre\u0107e tokom istorije. Britanski sociolog Stenli Koen[5]<\/a> (Stanley Cohen) definisao je \u201eperiod moralne panike\u201c kao period u kome se ne\u0161to, bilo da je to osoba, tehnologija, medijski objekat ili grupa ljudi, pojavi kao prijetnja dru\u0161tvenim vrijednostima i interesima nesrazmjerno njegovom stvarnom zna\u010daju. Po\u010detkom pro\u0161log vijeka, eksplozivni rast dostupnosti i popularnosti ku\u0107nog radija rezultirao je op\u0161tom zabrinuto\u0161\u0107u za negativne posledice po djecu i mlade. Radio je lo\u0161iji od bilo kog medija koji je postojao ranije, jer \u201enikakve brave ne\u0107e sprije\u010diti ovog uljeza, niti roditelji mogu da odvrate svoju djecu od njega\u201d. Prema istra\u017eivanju M. Preston (Mary Preston), ameri\u010dke pedijatrice, objavljenom 1941. godine u \u010casopisu za pedijatriju, vi\u0161e od polovine ispitane djece i mladih (a ispitala ih je na stotine), uzrasta izme\u0111u 6 i 16 godina, ozbiljno je zavisno od radio i filmskih kriminalisti\u010dkih drama, nakon \u0161to su se prepustili navici koju je veoma te\u0161ko prevladati, bez obzira na to koliko se strahuje od posledica. Iz dana\u0161nje perspektive, radijska panika izgleda u najmanju ruku smije\u0161no, ali istovremeno i prili\u010dno aktuelno, u kontekstu kori\u0161\u0107enja interneta.<\/p>\n\n\n\n

Konsekvence interneta po mentalno zdravlje mladih jedno je od nau\u010dnih polja istra\u017eivanja koja se najbr\u017ee razvijaju. Digitalna tehnologija i mogu\u0107nosti koje nam ona pru\u017ea, uklju\u010duju\u0107i alate zasnovane na vje\u0161ta\u010dkoj inteligenciji (koji su u godini za nama postali veoma popularni) razvijaju se jo\u0161 br\u017ee nego nau\u010dna istra\u017eivanja o efektima njihovog kori\u0161\u0107enja na mentalno zdravlje djece i mladih. Uprkos sve ve\u0107oj potrebi za pouzdanim empirijskim nalazima i valjanim prakti\u010dnim implikacijama, nedovoljno je istra\u017eivanja u okviru kojih se sistematski i kontinuirano, tokom du\u017eeg perioda vremena, prate efekti kori\u0161\u0107enja digitalnih tehnologija na razli\u010dite aspekte razvoja djece razli\u010ditog uzrasta.<\/p>\n\n\n\n

Empirijski nalazi o uticaju vremena ispred ekrana (engl. screen time) na anksioznost i depresiju kod mladih nisu dosledni, dok se istra\u017eiva\u010di suo\u010davaju s brojnim izazovima metodolo\u0161ke prirode. Da li se na osnovu nalaza da postoji povezanost (korelacija) izme\u0111u kori\u0161\u0107enja ekrana i problema mentalnog zdravlja mo\u017ee zaklju\u010diti da ekrani uzrokuju npr. depresiju (kauzalni odnos)? Ne, ali se mo\u017ee zaklju\u010diti da mladi koji ve\u0107 imaju probleme s mentalnim zdravljem, koriste ekrane \u010de\u0161\u0107e ili na razli\u010dite na\u010dine od vr\u0161njaka koji nemaju ovakve probleme. Ovaj nalaz potvr\u0111en je u vi\u0161e meta-analiti\u010dkih istra\u017eivanja. Nedavno objavljena analiza[6]<\/a>, sprovedena u 72 zemlje, nije potvrdila povezanost izme\u0111u blagostanja i sve \u0161ire upotrebe dru\u0161tvenih medija, na globalnom nivou. Veoma je va\u017eno uzeti u obzir jo\u0161 dvije stvari: kvalitet vremena ispred ekrana, odnosno vrstu aktivnosti, a ne samo koli\u010dinu vremena, kao i to da samoprocena (koja se \u010desto koristi u istra\u017eivanjima) nije pouzdan pokazatelj koli\u010dine vremena ispred ekrana.<\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dno je potvr\u0111eno da su nastanak i razvoj mentalnih poreme\u0107aja, poput anksioznosti i depresije, uslovljeni nizom genetskih i sredinskih faktora<\/em>. Nema pouzdanih dokaza za Hajtove tvrdnje s po\u010detka teksta, da ekrani dovode do epidemije mentalnih bolesti, ali to ne zna\u010di da nisu neophodne sistemske promene koje bi digitalno okru\u017eenje u\u010dinile zdravijim i primerenijim razvojnim i drugim potrebama mladih i predupredile da postanu \u201ekanarinci u rudniku uglja\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Da li mo\u017eemo govoriti o zdravoj upotrebi ekrana bez \u0161tetnih posledica po mentalno zdravlje mladih? Za mnoge mlade, kori\u0161\u0107enje digitalnih medija mo\u017ee postati problemati\u010dno, iz vi\u0161e razloga: zbog adiktivnog potencijala ovih medija, izlo\u017eenosti \u0161tetnim i komercijalnim sadr\u017eajima, govoru mr\u017enje, nasilju, potencijalno rizi\u010dnim kontaktima itd. Uprkos tome, ne mo\u017eemo tvrditi da su digitalni mediji \u0161tetni za svu djecu i mlade. Kao \u0161to re\u010de jedan adolescent, u\u010desnik u istra\u017eivanju na ovu temu: \u201eja gledam na digitalnu tehnologiju kao na alat, poput, npr. no\u017ea\u2026 sve zavisi od toga kako ga koristi\u0161\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Prebacivanje odgovornosti na internet i dru\u0161tvene medije i tra\u017eenje krivca u digitalizaciji savremenog dru\u0161tva, obavijeno velom najnovije tehnolo\u0161ke panike, moglo bi da ima ozbiljne negativne posledice, ukoliko bi rezultiralo dono\u0161enjem ishitrenih zakona, strogim ograni\u010davanjem kori\u0161\u0107enja digitalnih ure\u0111aja, odustajanjem od traganja za stvarnim uzrocima krize mentalnog zdravlja mladih ili odsustvom sistemske podr\u0161ke mladima koji se suo\u010davaju sa problemima.<\/p>\n\n\n\n

Foto: Freepik<\/p>\n\n\n\n

Blog je dio projekta \u201cMladi tragaju za boljim medijskim sadr\u017eajima\/Youth voices for better media choices\u201d koji sprovodi Institut za medije Crne Gore uz podr\u0161ku Ameri\u010dke ambasade u Podgorici.  Mi\u0161ljenja, nalazi, zaklju\u010dci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autorke i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stav Stejt dipartmenta\/Vlade SAD.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> Haidt, J. (2024). The Anxious Generation: How the Great Rewiring of Childhood Is Causing an Epidemic of Mental Illness. Penguin Press.<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> Tvengi, D\u017e. (2018). Internet generacija. Novi Sad: Psihopolis.<\/p>\n\n\n\n

[3]<\/a> https:\/\/www.unicef.org\/media\/114636\/file\/SOWC-2021-full-report-English.pdf<\/a><\/p>\n\n\n\n

[4]<\/a> https:\/\/psychiatryonline.org\/doi\/full\/10.1176\/appi.ps.202000258<\/a><\/p>\n\n\n\n

[5]<\/a> Cohen, S. (1972). Folk devils and moral panics: The creation of the mods and rockers. London, England: MacGibbon & Kee.<\/p>\n\n\n\n

[6]<\/a> Vuorre, M.& Przybylski A. K. (2023). Estimating the association between Facebook adoption and well-being in 72 countries, R. Soc. Open Sci.<\/em>10221451, http:\/\/doi.org\/10.1098\/rsos.221451<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li je kori\u0161\u0107enje ekrana uzrok usamljenosti i depresije kod mladih? Pi\u0161e: univerzitetska profesorica, dr Dobrinka Kuzmanovi\u0107 Prije nekoliko mjeseci, ameri\u010dki socijalni psiholog D\u017eonatan Hajt (Jonathan Haidt), jedan od najuticajnijih \u017eivih psihologa, ugledni istra\u017eiva\u010d u oblasti psihologije morala i politi\u010dke psihologije, objavio je knjigu Anksiozna generacija \u2012 kako velika transformacija djetinjstva dovodi do epidemije mentalnih bolesti[1].<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4576,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[149,141],"tags":[],"class_list":{"0":"post-4575","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-blog","8":"category-medijska-pismenost"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4575","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4575"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4575\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4580,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4575\/revisions\/4580"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4576"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4575"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4575"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4575"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}