{"id":4621,"date":"2024-09-27T08:25:34","date_gmt":"2024-09-27T08:25:34","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4621"},"modified":"2024-09-27T08:25:35","modified_gmt":"2024-09-27T08:25:35","slug":"stvarnost-vs-virtuelnost-kako-protiv-izazova-danasnjice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4621","title":{"rendered":"Stvarnost vs. virtuelnost: Kako protiv izazova dana\u0161njice?"},"content":{"rendered":"\n

Mediji u borbi za pa\u017enju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161e: Irena Ra\u0161ovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divot u virtuelnom svijetu, realnost je na\u0161e djece sa kojom se moramo suo\u010diti. Njihovo odrastanje i poimanje stvarnosti ograni\u010deno je \u201epametnim\u201c ure\u0111ajima. I sve se de\u0161ava tu.  \u0160etnja, dru\u017eenje, zaljubljivanje, trgovina, u\u010denje, razonoda… Informacije sti\u017eu direktno, bez posredovanja i pre\u010di\u0161\u0107avanja. Desetine u minuti. One koje \u017eelimo, ali i one koje nam se razli\u010ditim algoritmima name\u0107u. U jednom danu sazna se vi\u0161e nego nekad na mjese\u010dnom ili \u010dak godi\u0161njem nivou. Prvi put u istoriji \u010dovje\u010danstva, mladi su bolje tehni\u010dki i digitalno osoposobljeni od svojih roditelja i nastavnika. Prvi put, djeca odrastaju samostalno, bez nadzora nad sadr\u017eajima koji ih okru\u017euju. Kasi\u010dni mediji, poput \u0161tampe, televizije, radija, gube bitku. Lekcije tradicionalnog obrazovanja vi\u0161e ne va\u017ee. Zabrinutost da ne \u017eivimo \u201esa\u201c, ve\u0107 \u201epored\u201c na\u0161e  djece, sasvim je opravdana. Kao i pitanje: kako se \u201epovezati\u201c s njima.<\/p>\n\n\n\n

Da se mladi danas kre\u0107u u zatvorenom univerzumu, od jednog medijskog sadr\u017eaja do drugog, potvr\u0111uje nam Vjera, u\u010denica drugog razreda srednje \u0161kole. Od budilnika, preko \u201enotifikacija\u201c, do \u201eobjava na dru\u0161tvenim mre\u017eama\u201c, \u201esadr\u017eaja koji nasumi\u010dno iska\u010du\u201c, do \u201emuzike, koja je obavezan pratilac\u201c, dnevni hod ome\u0111en je onim \u0161to \u201epametni\u201c telefon nudi.<\/p>\n\n\n\n

To potvr\u0111uje i istra\u017eivanje koje je autorka ovoga teksta sprovela za potrebe master rada me\u0111u u\u010denicima tri crnogorske gimnazije, u Podgorici, Nik\u0161i\u0107u i Ro\u017eajama[1]<\/a>. Mladi su jednoglasni da prate isklju\u010divo \u201eonlajn\u201c medije. Od 80 anonimno anketiranih u\u010denika, dvije tre\u0107ine priznaje da svakodnevno uz mobilne ure\u0111aje provodi vi\u0161e od tri sata; 36 odsto njih preko pet sati dnevno. Zanimaju ih brzi video sadr\u017eaji koji traju manje od tri minuta i koji po pravilu moraju biti interesantni, prije nego korisni.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Prikaz dijela rezultata istra\u017eivanja<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

I to ne iznena\u0111uje. Od u\u010denika gimnazije, od kojih se o\u010dekuje vi\u0161i stepen kriti\u010dnosti i potrebe za ciljanim sadr\u017eajima, me\u0111utim, iznena\u0111uje priznanje da sadr\u017eaje gledaju \u201eiz navike, nasumi\u010dno, bez unaprijed postavljenog cilja\u201c. Na pitanje: \u201eDa li \u201eonlajn\u201c sadr\u017eaje birate sami ili slijedite algoritam koji internet predla\u017ee?\u201c vi\u0161e od pola ispitanika (53 odsto) kazalo je da prati algoritam.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Prikaz dijela rezultata istra\u017eivanja<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

 Umjesto da tra\u017ee informaciju, informacija tra\u017ei njih. Nasumi\u010dno \u201eskrolaju\u201c sadr\u017eaje sa dru\u0161tvenih mre\u017ea, uglavnom iz navike i vi\u0161e puta tokom dana. Na pitanje: \u201e\u0160ta medijski sadr\u017eaj mora da ima da bi Vam privukao pa\u017enju?\u201c, ispitanicima je najva\u017eniji vizuelni i auditivni utisak. Dobra tema i muzika najzastupljeniji su me\u0111u odgovorima, a kao va\u017ene elemente isti\u010du i mimove, grafiku, video sadr\u017eaje koji se prikazuju u pozadini. Sadr\u017eaje klasi\u010dnih medija, uglavnom,  ne prate. Oni su za njih nezanimljivi, preduga\u010dki, zastarjeli… Iako pokazuju osnovna neznanja o funkcionisanju medija, ve\u0107ina, \u010dak 94 odsto ispitanih, smatra da je dovoljno opismenjena da prepozna neistine na dru\u0161tvenim mre\u017eama i u medijima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Prikaz dijela rezultata istra\u017eivanja<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sve to otvara brojna pitanja. Ko vaspitava na\u0161u djecu, s kim oni provode slobodno vrijeme, kakve uticaju primaju…<\/p>\n\n\n\n

Pa\u017enja sve dragocjenija i ograni\u010denija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mediji, obrazovanje i kompletan akademski i porodi\u010dni sistem danas se nalaze pred ozbiljnim zadatkom: da se izbore za pa\u017enju, upozorava Radoje Cerovi\u0107, psiholog i komukolog. Iako je vrijeme neograni\u010dena kategorija, pa\u017enja je sve ograni\u010denija. Prema mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka, traje do deset sekundi, poslije \u010dega je preplavljuje nova informacija ili senzacija.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKona\u010dno nas je tehnolo\u0161ka revolucija suo\u010dila sa najbrutalnijom realno\u0161\u0107u – na\u0161a pa\u017enja, svaki sekund vremena na\u0161eg \u017eivota je ekonomski resurs! Svi \u010dupaju po jedno par\u010de na\u0161eg \u017eivota u realnosti koju nazivamo \u201cekonomijom pa\u017enje\u201d. Zato je pa\u017enja kod novih generacija esktremno te\u0161ka za dobijanje. Takmi\u010dimo se sa najsofisticiranijim algoritmima, kao i multimodalnim\/multimedijalnim alatima za \u010dupanje pa\u017enje. Svi pa \u010dak i roditelji i nastavnici. A kamoli klasi\u010dni mediji\u201c, ukazuje Cerovi\u0107. On smatra da je neophodna radikalna transformacija. <\/p>\n\n\n\n

\u201e I ako \u0161tampani, i klasi\u010dni elektronski mediji ne budu u stanju da se radikalno transformi\u0161u, ali koncepcijski i su\u0161tinski, bitka je unaprijed izgubljena. Ali ponavljam, to je transformacija koja nije vezana samo za klasi\u010dne medije, to je imperativ pred svakim biznisom, \u0161kolskim i akademskim sistemom, pa \u010dak i porodi\u010dnim sistemima. Opasnost da smo dobili generacije osoba koji nijesu u stanju da u\u010de i da se koncentri\u0161u ni na \u0161ta, ili makar ne du\u017ee od deset sekundi, veoma je realna\u201c\u2026.<\/p>\n\n\n\n

Na sli\u010dan problem ukazuje i dr Du\u0161anka Popovi\u0107<\/strong>, profesorica na Univerzitetu Crne Gore. \u201eSavremeni tehnolo\u0161ki razvoj medija postavlja slo\u017eene zadatke pred obrazovne sisteme, kada je medijska pismenost u pitanju,  kako kod nas, tako u cijelom svijetu. Brzina protoka informacija, dostupnost vijesti sa svih destinacija na zemljaskoj kugli u veoma kratkom vremenskom roku, na\u010din strukturiranja i prenosa podataka \u2013 slikom, audio i videozapisom, sa svim efektima koji privla\u010de pa\u017enju primalaca, dru\u0161tvene mre\u017ee i internet u cjelini, neminovno uti\u010du na male i mlade konzumente ponu\u0111enih medijskih sadr\u017eaja, kreiraju\u0107i nove generacije koje nemaju strpljenja da sjede pred TV ekranima i posvete se emisijama koja traju previ\u0161e za njihove potrebe. Ako srednj\u0161kolci televizijske emisije smatraju previ\u0161e sporim, nedovoljno zanimljvim i preduga\u010dkim, iako se za mnoge od njih mo\u017ee re\u0107i da su kvalitetan medijski produkt, onda se, o\u010digledno, svi moramo mijenjati \u2013 od \u010dinilaca obrazovnog sistema do medija i kreiranja medijskih sadr\u017eaja \u2013 prate\u0107i promjene u globalu i rukovode\u0107i se potrebama mladih generacija na koje se mora adekvatno odgovoriti\u201c, smatra Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Uvo\u0111enje medijskog obrazovanja u \u0161kole smatra dobrim poku\u0161ajem da se medijska pismenost u\u010denika podigne na vi\u0161i nivo, ali ipak \u201ekontinuirano pra\u0107enje promjena u svijetu medija i spremnost onih koji se mladima bave da ih prate i na njih blagovremeno i na pravi na\u010din reaguju, mo\u017ee biti na\u010din da se \u0161aneroliki i nesigurni medijski prostor u\u010dini bezbjednijim za sve koji njime \u201eplove\u201c, a posebno za djecu i mlade\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je na\u0107i put do mladih<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Zapadnoj Evropi se posljednjih godina rade istra\u017eivanja i ula\u017eu milioni kako bi se doprlo do najmla\u0111e publike. Rezultati, prema kojima javne servise prati uglavnom publika starija od 55 godina, pora\u017eavaju\u0107i su.<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dni su podaci i za crnogorske prilike. \u0160to je mla\u0111i ispitanik, to je manja vjerovatno\u0107a da je televizija njihov glavni izvor informisanja, jedan od zaklju\u010daka istra\u017eivanja javnog mnjenja u odnosu na konzumiranje medija od strane mladih u Crnoj Gori (Medijska asocijacija Jugoisto\u010dne Evrope: Defakto, 2023). Na uzorku od preko hiljadu ispitanika pokazalo se da mladi, od 18 do 34 godine, imaju prili\u010dno druga\u010dije navike konzumiranja informacija u odnosu na starije grupe gra\u0111anki i gra\u0111ana koji najvi\u0161e konzumiraju televiziju i portale.  Takve \u010dinjenice su  za politi\u010dke i medijske elite neprihvatljive, s obzirom da mladi, budu\u0107i gla\u0161a\u010di, donosioci odluka, politi\u010dki lideri, oni koji \u0107e doprinositi razvoju zajednice \u2013 nisu povezani sa \u201emejnstrim\u201c medijima.<\/p>\n\n\n\n

            Lana Lje\u0161kovi\u0107<\/strong>, dobitnica stipendije Njujork univerziteta sa kampusom u Abu Dabiju, koja je pro\u0161le sezone, kao predstavnica Unije srednjo\u0161kolaca, u\u010destvovala u debatnoj emisiji Budimo budni<\/em>  na RTCG, smatra da mladi nijesu dovoljno uklju\u010deni u kreiranje programa.<\/p>\n\n\n\n

 \u201eOni su u\u010desnici pojedinih segmenata i to na na\u010din \u0161to su pozvani da budu gosti i prokomentari\u0161u odre\u0111ene teme, me\u0111utim, ne i da kreiraju program. Ne ure\u0111uju nijednu emisiju u kojoj mogu da pri\u010daju \u0161to smatraju va\u017enim, koja bi bila nena\u0161minkana verziju onoga \u0161to mladi zaista misle… Smatram da, ukoliko mediji budu zata\u0161kavali \u0161to mladi misle, mi nikad ne\u0107emo dobiti ono \u0161to smo htjeli, rezultat koji je neophodan i fundamentalan za ostanak mladih u Crnoj Gori\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Lana Lje\u0161kovi\u0107 (Snimak ekrana, iz emisije Budimo budni<\/em>)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ona rje\u0161enje vidi u zakonskom regulisanju udjela programa za mlade. Tako\u0111e smatra  da su mladi itekako medijski pismeni i da ne postoji generacija koja je kompetentnija da se bavi digitalizacijom ili bilo kojim sli\u010dnim vidom marketinga i medija, nego generacije od 2000. godine. \u201eMladi su svjesni i benefita i povoljnosti i opasnosti i prevara koje nosi internet, mnogo vi\u0161e nego \u0161to odrasli to misle. Svakodnevno prisustvujemo diskriminaciji mladih od strane ljudi koji rade u medijima, zato \u0161to su mladi mnogo vi\u0161e kompetentni i digitalno i medijski pismeni od njih\u201c, nagla\u0161ava Lje\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

            Istra\u017eiva\u010dki tim Evropske radiodifuzne unije \u2013 EBU  u svojoj studiji \u201eIvje\u0161taj o mladima. \u0160to funkcioni\u0161e?\u201c navodi da problem nije u tome \u0161to mladi nisu zainteresovani za tradicionalne brendove, naprotiv, te vrijednosti se \u010desto preklapaju, ali postoji problem u me\u0111usobnom nerazumijevanju i slaboj komunikaciji.  U istinskom interesu je da se dopre do mladih ljudi, da se razumiju njihovi snovi, problemi, izazovi, dileme, ono o \u010demu razmi\u0161ljaju i o \u010demu brinu i u skladu s tim dati im pri\u010de i teme koje su bliske njima i njihovom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

To potvr\u0111uje i slu\u010daj sa sadr\u017eajima koje plasira crnogorski javni servis, gdje, posebno u nau\u010dno-obrazovnom i dokumentarnom programu ima izuzetno kvalitetnih i za mlade korisnih sadr\u017eaja, ali, koji, s obzirom na trendove, nijesu prijem\u010divi mladima. Kako bi zadr\u017eali stare, a privukli nove korisnike, teku\u0107im programsko-produkcionim planom, RTCG je predvidjela bolju promociju i fokusiranost na \u201eonlajn\u201c medije, ali i \u201eaktiviranje dru\u0161tvenih mre\u017ea, plasiranje informacija \u201eonlajn\u201c novinara sa fokusom na video sadr\u017eaje, te pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a mladih u kreiranju programa\u201c. Tu su i posebne specijalizivane emisije za mlade.<\/p>\n\n\n\n

Iako generacije novog milenijuma zamjeraju da ih nema dovoljno u medijima i u kreiranju programa, to \u0161to \u0107e biti emitovan sadr\u017eaj u kome ima mladih, ne zna\u010di da \u0107e to mladi i gledati. Odnosno, sadr\u017eaj o mladima ne mora nu\u017eno da bude sadr\u017eaj za mlade. U regionu se s tim generacijama poku\u0161avaju povezati putem specijalizovanih medija za mlade. U Bosni petnaest godina postoji omladinski magazin Karike<\/em>, koji izlazi samo u \u201eonlajn\u201c izdanju. U Srbiji je popularan Red tv<\/em>, u sklopu kojeg funkcioni\u0161u i tv i portal. Hrvatska ima portal srednja.hr <\/em>koji se obra\u0107a direktno mladima i uva\u017eava njihova mi\u0161ljenja. Radio-televizija Vojvodine, kao javni emiter, u cilju privla\u010denja mla\u0111e publike, krajem 2014. godine pokrenula je O radio<\/em>, svojevrsnu internet varijantu omladinskog radija, a program plasiraju na srpskom i engleskom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

Crna Gora, osim radija Kr\u0161,<\/em> odnedavno ima i portal omladina.me. <\/em>\u201ePokrenuli smo portal omladina.me <\/em>s ciljem da pru\u017eimo pandan svemu ovome \u0161to se danas servira mladima i da im, na neki na\u010din, obogatimo tu ponudu. Ne samo da informi\u0161emo, ve\u0107 da uti\u010demo na vrednosni kontekst u kojima mladi stasavaju i borave\u201c, obja\u0161njava Ana Milovi\u0107 Jasikovac, jedna od onih koji su pokrenuli portal…<\/p>\n\n\n\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"
Fotografija sa otvaranja portala<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u201eMladi \u010ditaju ono sto pi\u0161emo, interesuju ih teme koje se bave omladinom, ali ono \u0161to mi planiramo jeste da se baziramo na kra\u0107e i animirane video forme, jer  je to danas \u0161tivo koje mladi konzumiraju.  Da bi se mediji pribli\u017eili mladima moraju da pitaju mlade \u0161ta je to \u0161to ih interesuje. Ne mo\u017eemo da stvaramo napamet, ne mo\u017eemo konstantno da kreiramo ambijent i teme, moramo da istra\u017eimo duboko \u0161ta je mladima interesantno i \u0161ta bi oni voljeli da saznaju, ne sa aaspekta sadr\u017eaja, ve\u0107 i forme\u201c, ka\u017ee Milovi\u0107 Jasikovac.<\/p>\n\n\n\n

Ona smatra da kao zajednica podbacujemo kad je u pitanju pedago\u0161ki dio. \u201eNisu se mladi otu\u0111ili od zrelijih i starijih, ve\u0107 su se stariji otu\u0111ili od mladih. Zaboravili smo da nam je stalo do njih. Zatvorili smo se u svoje krugove i svoja \u010detiri zida. Ne razgovaramo sa djecom iz komsiluka, ne pricamo o problemima, ne bavimo se njima… Kao zajednica smo krenuli krivim putem, ali mislim da jo\u0161 nije kasno da se okrenemo jedni drugima\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Nije dovoljna informacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ostati relevantan u sve dinami\u010dnijem digitalnom okru\u017eenju za klasi\u010dne medije nije lako. Transformacija je neophodna, sugeri\u0161e Radoje Cerovi\u0107, ali pitanje je kako je sprovesti.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDana\u0161nji mediji moraju biti:<\/p>\n\n\n\n

1. multimodalni – multimedijalni (slika, zvuk, tekst, video);<\/p>\n\n\n\n

2. multikanalni – pristup medijskom sadr\u017eaju mora biti omogu\u0107en putem \u0161to ve\u0107eg broja kanala sa akcentom na interaktivnim kanalima;<\/p>\n\n\n\n

3. veoma personalizovani – medijsjke paltforme moraju imati i izuzetno napredne algoritme koji su u stanju da prepoznaju duboke motivacije i interesovanja i da efikasno u\u010de iz svakog korisnikovog gesta;<\/p>\n\n\n\n

4. u stanju da ponude sadr\u017eaje koji \u201czahtijevaju pa\u017enju\u201d – dobar naslov i upe\u010datljiva slika su uvijek bili va\u017eni, ali su danas samo mali dio mozaika pristupa i alata za \u201c\u010dupanje paznje\u201d;<\/p>\n\n\n\n

5.  u stalnoj simbiozi sa \u201ereal life\u201c doga\u0111anjiima – medij koji nudi informacije je prevazi\u0111en koncept. Potrebne su platforme koje su u stanju da prepoznaju da je korisnik na fudbalskoj utakmici, npr, i da mu sugeriraju da ima niz kurioziteta i informacija o timovima, igra\u010dima, ali i da reaguju na dogadjaje poput datog gola\u2026<\/p>\n\n\n\n

6. u stanju da izbri\u0161u granice izme\u0111u informativnih, edukativnih, zabavnih, servisnih sadr\u017eaja\u201c…<\/p>\n\n\n\n

Cerovi\u0107 nagla\u0161ava da je va\u017eno imati na umu da je korisnik gospodar svega i da on odre\u0111uje \u0161ta je va\u017eno i interesantno…  \u201eOn se u potpunosti  pita sa svim,  osim sa vremenom sopstvenog \u017eivota.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> Anketno istra\u017eivanje sprovedeno je me\u0111u u\u010denicima gimnazija iz Podgorice, Nik\u0161i\u0107a i Ro\u017eaja, u formi upitnika koji je uz, odobrenja Ministarstva prosvjete i Zavoda za \u0161kolstvo, elektronskim putem proslije\u0111en u\u010denicima. Iako je upitnik proslije\u0111en na vi\u0161e adresa, odgovorilo je 80 u\u010denika starosne dobi od 15 do 18 godina. Anketiranje je sprovedeno tokom juna 2023. godine.<\/p>\n\n\n\n

Blog je dio projekta \u201cMladi tragaju za boljim medijskim sadr\u017eajima\/Youth voices for better media choices\u201d koji sprovodi Institut za medije Crne Gore uz podr\u0161ku Ameri\u010dke ambasade u Podgorici.\u00a0 Mi\u0161ljenja, nalazi, zaklju\u010dci ili preporuke koji su ovdje izneseni su stav autorke i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stav Stejt dipartmenta\/Vlade SAD.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mediji u borbi za pa\u017enju Pi\u0161e: Irena Ra\u0161ovi\u0107 \u017divot u virtuelnom svijetu, realnost je na\u0161e djece sa kojom se moramo suo\u010diti. Njihovo odrastanje i poimanje stvarnosti ograni\u010deno je \u201epametnim\u201c ure\u0111ajima. I sve se de\u0161ava tu.  \u0160etnja, dru\u017eenje, zaljubljivanje, trgovina, u\u010denje, razonoda… Informacije sti\u017eu direktno, bez posredovanja i pre\u010di\u0161\u0107avanja. Desetine u minuti. One koje \u017eelimo, ali<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4631,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[149,141],"tags":[],"class_list":["post-4621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-blog","category-medijska-pismenost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4621","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4621"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4621\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4632,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4621\/revisions\/4632"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4631"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4621"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4621"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4621"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}