PI\u0160E: Ivan Ivanovi\u0107, novinar<\/p>\n\n\n\n
Nakon prve masovne tragedije na Cetinju u avgustu 2022. godine, kada je Vuk Borilovi\u0107 ubio 10 sugra\u0111ana dr\u017eavne vlasti propustili su priliku da uspostave sistemski model pru\u017eanja psiholo\u0161ke podr\u0161ke porodicama \u017ertava i \u010ditavoj zajednici.<\/p>\n\n\n\n
I pored toga \u0161to su nakon druge tragedije, kada je na Cetinju Aco Martinovi\u0107 1. januara 2025. godine ubio 13 osoba, uspostovaljeni ne\u0161to konkretniji preventivni mehanizmi za o\u010duvanje mentalnog zdravlja na\u0161i sagovornici ocjenjuju da situacija i dalje nije na zadovoljavaju\u0107em nivou, navode\u0107i da je dr\u017eavi neophodan dugotrajan i sistemati\u010dan rad u oblasti mentalnog zdravlja, te predla\u017eu konkretna rje\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n
Crnogorsko Ministarstvo zdravlja je tek nakon druge masovne tragedije formiralo stru\u010dne timove za psiholo\u0161ku i psihijatrijsku podr\u0161ku gra\u0111anima Cetinja.<\/p>\n\n\n\n
Specijalista klini\u010dke psihologije Klinike za psihijatriju \u201edr Du\u0161an Kosovi\u0107\u201c Klini\u010dkog centra Crne Gore (KCCG) dr Nevenka Pavli\u010di\u0107 navodi da su multidisciplinarni tim \u010dinili profesionalci iz oblasti zdravlja, psihologije, obrazovanja, lokalne samouprave i slu\u017ebi, te predstavnici ministarstava zdravlja, socijalnog staranja i obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u0160kolski psiholozi radili su sa djecom i njihovim roditeljima i nastavnim osobljem, a predstavnici zdravstva su sprovodili tretmane za odrasle kroz ambulantni pristup, SOS liniju za psiholo\u0161ku pomo\u0107 i podr\u0161ku, ali i kroz psiholo\u0161ke debrifinge odraslih u okviru institucija slu\u017ebi lokalne samouprave: vatrogascima, komunalnom policijom, zdravstvenim radnicima, policijom, roditeljima djece koja su i\u0161la u \u0161kolu sa \u017ertvama i gra\u0111anima koji su \u017eeljeli da im se pomogne nakon tragi\u010dnih doga\u0111aja\u201c, obja\u0161njava Pavli\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ona je napomenula da je ovo bila situacija retraumatizacije jednog dru\u0161tva i pojedinaca, pa je zadatak za profesionalce bio zahtjevniji u smislu trajanja i prisutnosti prethodne traume, koja je uslovila niz posttraumatskih stresnih reakcija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eCilj rada svih profesionalaca je bio da se individualne tragedije integri\u0161u na kolektivnom nivou i izna\u0111u mehanizmi prevladavanja, da se normalizuje situacija i da gra\u0111ani prihvate da se u toj situaciji tragedije pona\u0161aju na normalan na\u010din i da je strah, briga, tuga normalna i o\u010dekivana posljedica te\u0161kog traumatskog de\u0161avanja. Istovremeno i da se podstakne empatija ostalih u dru\u0161tvu sa \u017ertvama i pomogne da se pre\u017eivjeli vrate \u0161to prije normalnom \u017eivotu\u201c, navela je ona.<\/p>\n\n\n\n
Pavli\u010di\u0107 je navela da su zaposleni u KCCG, \u010dlanovi multidisciplinarnog tima, dostavili evaluacije i planove daljih aktivnosti dr\u017eavnim i lokalnim institucijama, radi nastavka zbrinjavanja zajednice i strate\u0161kog planiranja pomo\u0107i gra\u0111anima Cetinja, ali i drugim op\u0161tinama pogo\u0111enim sli\u010dnim traumama – od saobra\u0107ajnih nesre\u0107a i oru\u017eanih obra\u010duna do suicida.<\/p>\n\n\n\n
Ministar zdravlja Vojislav \u0160imun kazao je 30. januara da je SOS linija za mentalno zdravlje koja je formirana nakon druge tragedije na Cetinju primila preko 400 poziva, od \u010dega je bilo 200 direktnih intervencija.<\/p>\n\n\n\n
Uz to, Jedinica za mentalno zdravlje cetinjskog Doma zdravlja je izme\u0111u dvije tragedije na Cetinu, pru\u017eila vi\u0161e od 11.000 usluga sugra\u0111anima, a psihijatar i psiholog dnevno su primali do 20 pacijenata, objavile su \u201eVijesti\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Iz Crvenog krsta su nam kazali da je tim za pru\u017eanje psiho-socijalne podr\u0161ke, koji uklju\u010duje stru\u010dne psihologe, nakon tragedije 1. januara na Cetinju bio dostupan svim gra\u0111anima kojima je bila neophodna pomo\u0107 u suo\u010davanju sa tragedijom koja je zadesila Cetinje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTako\u0111e, organizacija Crvenog krsta Cetinja formirala je mobilni tim, koji je po pozivu, bio dostupan da obi\u0111e svako doma\u0107instvo i pru\u017ei podr\u0161ku na licu mjesta. Ova usluga je osmi\u0161ljena kako bi se osigurala podr\u0161ka najugro\u017eenijima, bez obzira na njihovu udaljenost ili mogu\u0107nost dolaska\u201c, kazali su iz Crvenog krsta navode\u0107i da je u te svrhe aktiviran i besplatan broj, putem kojeg su gra\u0111ani Cetinja mogli potra\u017eiti i dobiti potrebnu pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Kako su naveli njihove radionice i psiholo\u0161ka i psihosocijalna podr\u0161ka imaju za cilj da pru\u017ee podr\u0161ku prije i nakon nemilih doga\u0111aja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOvo ne podrazumijeva samo tragedije poput ove na Cetinju, ve\u0107 i odgovor na mnoge druge krize – oru\u017eane sukobe, izbjegli\u0161tvo, elementarne nepogode, pandemije itd\u201c, naglasili su. <\/p>\n\n\n\n
Iz Minsitarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja u vezi mjera koje su kreirali nakon dvije masovne tragediju na Cetinju.<\/p>\n\n\n\n
Preduzete mjere (ne)dovoljne<\/strong><\/p>\n\n\n\n U Norve\u0161koj je 2011. godine Andres Brejvik tokom teroristi\u010dkog napada ubio 77 ljudi. Norve\u0161ke vlasti su, izme\u0111u ostalog, zatim razvile model zasnovan na proaktivnosti, prilago\u0111enim pristupima i dugoro\u010dnoj podr\u0161ci. Svakom \u010danu porodice \u017ertve je dodijeljena kontakt osoba iz lokalne op\u0161tine, uz kontinuirano pra\u0107enje i standardizovano testiranje psiholo\u0161kih simptoma tokom prve godine nakon tragedije. Tako\u0111e, uvoden je nacionalni \u0161kolski program komunikacije o tragediji, gde su nastavnici imali dvije uloge: pru\u017eanje psiholo\u0161ke sigurnosti kroz terapijski pristup i obrazovanje kroz refleksiju kao edukativni pristup.<\/p>\n\n\n\n Na Novom Zelandu, nakon napada 2019. godine na dvije d\u017eamije u kojima je \u017eivot izgubila 51 osoba, <\/strong>izme\u0111u ostalog, svakom pre\u017eivjelom, porodici ili svjedoku za koordinirano pru\u017eanje kontinuirane podr\u0161ke dodijeljeni su tzv. \u201ecase menad\u017eeri\u201c – osobe koje su bile pojedina\u010dna kontakt ta\u010dka.<\/p>\n\n\n\n Zbog tragedije na Cetinju neformalna grupa studenata Kamo sjutra organizovala je proteste na kojima je, izme\u0111u ostalog, tra\u017eeno da dr\u017eava pobolj\u0161a odnos i brigu o mentalnom zdravlju.<\/p>\n\n\n\n Vlada je na predlog Ministarstva zdravlja 15. maja ove godine usvojila Program za za\u0161titu i unapre\u0111enje mentalnog zdravlja u Crnoj Gori za ovu i narednu godinu.<\/p>\n\n\n\n \u201eFokus je na prevenciji mentalnih poreme\u0107aja, unapre\u0111enju pristupa uslugama mentalnog zdravlja, kao i podizanju svijesti o va\u017enosti mentalnog zdravlja u dru\u0161tvu\u201c, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva zdravlja.<\/p>\n\n\n\n Iz Ministarstva zdravlja su saop\u0161tili da glavni ciljevi Programa uklju\u010duju edukacije i promocije mentalnog zdravlja i prevencije mentalnih poreme\u0107aja sa posebnim naglaskom na najranjivije grupe i one koji su najvi\u0161e izlo\u017eeni riziku. Cilj Programa je, kako se navodi, unapre\u0111enje mentalnog zdravlja populacije i smanjenje tereta mentalnih oboljenja u populaciji, sa posebnim fokusom na rizi\u010dne i vulnarabilne grupe, kao i uspostavljanje zakonskih osnovu i definisanje mape puta za smanjenje broja hospitalizacija i rehospitalizacija mentalno oboljelih osoba.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, iz nevladine organizacije (NVO) Anima – Centar za \u017eensko i mirovno obrazovanje u otvorenom pismu 13. jula ministru \u0160imunu i premijeru Vlade Crne Gore Milojku Spaji\u0107u su navele da su se reforme i unapre\u0111enje mentalnog zdravlja u Crnoj Gori nakon tragedije na Cetinju 1. januara ispostavile kao prazna pri\u010da, a vlast koja ih je obe\u0107ala nije samo zakazala, ve\u0107 je lagala. Oni su kazali da je Program za za\u0161titu i unapre\u0111enje mentalnog zdravlja marketin\u0161ki proizvod bez reformskih sadr\u017eaja, bez integriteta bez stvarnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201cU tom papiru nema \u017ertava, nema Medovine, nema 1.januara, nema trauma, nema ni minumum politi\u010dke volje da se problem traumatskih do\u017eivljaja sanira, a nema ni pacijenata, ni savremene psihijatrije, ni psihoterapije u Crnoj Gori”, navodi se u pismu koje potpisuju \u010dlanice NVO Anima Ljubomirka Ljupka Kova\u010devi\u0107, Ervina Dabi\u017einovi\u0107, Julijana Cicovi\u0107 i Aleksandra Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Iz Crvenog krsta su kazali da kada je rije\u010d o mentalnom zdravlju, da, uprkos unaprije\u0111enim naporima i praksama, situacija i dalje nije na zadovoljavaju\u0107em nivou.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo nam potvr\u0111uju i dostupne statistike o stopi suicida i porodi\u010dnih ubistava, ali i izra\u017eena stigma vezana za mentalno zdravlje i tra\u017eenje pomo\u0107i\u201c.<\/p>\n\n\n\n Oni su naglasili da je neophodno ulo\u017eiti znatne napore u prevenciju kako bi osigurali da ljudi budu za\u0161ti\u0107eni i u vanrednim situacijama, kao \u0161to je to bila tragi\u010dna nesre\u0107a koja je zadesila gra\u0111ane Cetinja i cijele Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n \u201ePrevencija mora obuhvatiti edukaciju i podr\u0161ku, posebno kada je rije\u010d o djeci i omladini, koji najvi\u0161e trpe posljedice ovakvih doga\u0111aja. Oni \u010desto nemaju zrelost da se samostalno nose sa stresnim i kriznim situacijama, dok roditelji i staratelji \u010desto nemaju potrebna znanja i vje\u0161tine da im pru\u017ee adekvatnu pomo\u0107. Zato je klju\u010dno razvijati mehanizme za\u0161tite i podr\u0161ke, te osigurati edukaciju za porodice i zajednicu kako bismo zajedno gradili otpornije dru\u0161tvo u kojem \u0107e mentalno zdravlje biti prioritet\u201c.<\/p>\n\n\n\n Za psiholo\u0161ki debrifing neophodna obuka <\/strong><\/p>\n\n\n\n Dr Nevenka Pavli\u010di\u0107 navodi da bi u situacijama kolektivnih katastrofa, poput masovne tragedije na Cetinju, jedan od najva\u017enijih preventivnih mehanizama za o\u010duvanje mentalnog zdravlja mogao biti psiholo\u0161ki debrifing.<\/p>\n\n\n\n Psiholo\u0161ki debrifing se defini\u0161e kao proces pru\u017eanja podr\u0161ke i obrade emocionalnih reakcija nakon traumatskog ili stresnog doga\u0111aja, kako bi se smanjio rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja (PTSP) i drugih problema mentalnog zdravlja. To je, vremenski ograni\u010dena intervencija usmjerena na grupu ili pojedinca, sprovedena unutar 24-72 sata nakon izlaganja traumatskom doga\u0111aju, s ciljem podsticanja verbalnog izra\u017eavanja kognitivnih i emocionalnih reakcija, normalizacije odgovora na stres, pru\u017eanja psihoedukacije i identifikacije potreba za daljom psiholo\u0161kom podr\u0161kom.<\/p>\n\n\n\n \u201eNa Cetinju smo primijenili psiholo\u0161ki debrifing za koji sam bila obu\u010dena od strane kolega iz Norve\u0161ke tokom njihovog anga\u017emana na programu u Institutu Igalo ‘Djeca u nevolji’, a koji sam mogla koristiti i u ovom slu\u010daju kao i ranije u raznim traumatskim situacijama – napada na zaposlene u institucijama koje su se de\u0161avale tokom prethodnih perioda. Nastojala sam prenijeti postupke i na\u010din rada na psihologe KCCG i kolege iz lokalne zajednice i socijalnog staranja\u201c, navela je Pavli\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona smatra je da je ovaj model najbolje upotrebljavati i u budu\u0107im slu\u010dajevima, navode\u0107i da je psiholozima u Crnoj Gori neophodno i od zna\u010daja da se obu\u010de za ovu aktivnost i kroz tehni\u010dku pomo\u0107 Norve\u0161ke vlade, a koje se mo\u017ee realizovati preko Ministarstva zdravlja Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n Pavli\u010di\u0107 obja\u0161njava da se u slu\u010dajevima kolektivnih katastrofa aktivira psiholo\u0161ka krizna pripravnost, od strane op\u0161tina i specijalizovanog centra za traumu, kao i \u010dlanova mobilnog tima koji uklju\u010duju psihologe, psihijatre, ljekare, medicinske sestre i socijalne radnike.<\/p>\n\n\n\n \u201eU ovim situacijama klju\u010dan je ‘zlatni sat’ koji se odnosi na prve dane nakon nesre\u0107e, kroz pru\u017eanje sigurnosti, normalizovanje reakcija i pra\u0107enje vulnerabilnih grupa\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n Tek nakon toga, slijedi drugi korak – strukturalno pra\u0107enje i obavlja se u narednom periodu a sve u cilju rada sa tegobama gra\u0111ana koje su posljedica traume ili su komorbiditet sa drugim mentalnim problemima i disfunkcionalnim oblicima pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n Tekst je dio projekta koji finansira Constructive Institute, a realizuje se u okviru SoJo Europe programa, evropske inicijative koju kofinansira Evropska unija, posve\u0107ene ja\u010danju nezavisnog i kvalitetnog novinarstva \u0161irom Evrope.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n FOTO: pixabay.com<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" PI\u0160E: Ivan Ivanovi\u0107, novinar Nakon prve masovne tragedije na Cetinju u avgustu 2022. godine, kada je Vuk Borilovi\u0107 ubio 10 sugra\u0111ana dr\u017eavne vlasti propustili su priliku da uspostave sistemski model pru\u017eanja psiholo\u0161ke podr\u0161ke porodicama \u017ertava i \u010ditavoj zajednici. I pored toga \u0161to su nakon druge tragedije, kada je na Cetinju Aco Martinovi\u0107 1. januara 2025.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4745,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59,143],"tags":[],"class_list":{"0":"post-4742","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-aktuelnosti","8":"category-aktuelnosti-medijska-pismenost"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4742","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4742"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4742\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4751,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4742\/revisions\/4751"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4745"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4742"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4742"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4742"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}