{"id":4849,"date":"2026-03-22T12:54:49","date_gmt":"2026-03-22T12:54:49","guid":{"rendered":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4849"},"modified":"2026-03-22T12:54:49","modified_gmt":"2026-03-22T12:54:49","slug":"stampani-mediji-u-crnoj-gori-i-srbiji-trka-za-opstanak-nije-izgubljena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/?p=4849","title":{"rendered":"\u0160tampani mediji u Crnoj Gori i Srbiji: Trka za opstanak (ni)je izgubljena"},"content":{"rendered":"\n

PI\u0160U: Borislav Vi\u0161nji\u0107 I Milica Babi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160tampani mediji u Crnoj Gori i Srbiji dnevno \u010dita svega do deset odsto gra\u0111ana, pokazuju podaci do kojih je do\u0161ao Institut za medije Crne Gore. U digitalnom dobu dugoro\u010dno \u0161ansa za odr\u017eivost \u0161tampanih medija jeste ja\u010danje njihovih onlajn izdanja i mogu\u0107e uvo\u0111enje pretplate, ocijenili su sagovornici Instituta.<\/p>\n\n\n\n

Prema istra\u017eivanju Agencije za audiovizuelne usluge iz novembra 2025. gra\u0111ani Crne Gore, njih oko 75 odsto, naj\u010de\u0161\u0107e se informi\u0161u na internetu ili gledaju\u0107i televizije. \u0160tampane medije svakodnevno prati svega oko osam odsto ispitanika. Bolje rezultate, prema istom istra\u017eivanju, ostvaruju internet publikacije \u0161tampanih medija koje svakodnevno prati oko 42 odsto ispitanika.<\/p>\n\n\n\n

U Crnoj Gori izlaze tri dnevna lista Dan, Vijesti i Pobjeda I nedjeljnik Monitor..<\/p>\n\n\n\n

Uprkos tim podacima, izvr\u0161na direktorica TV Vijesti i njihovih \u0161tampanih i onlajn izdanja Marijana Kadi\u0107 Bojani\u0107 smatra da je uticaj crnogorske dnevne \u0161tampe i dalje veliki, jer se, kako navodi, u tri redakcije dnevnih novina proizvodi najve\u0107i broj informacija i pokre\u0107u brojne teme koje preuzimaju portali.<\/p>\n\n\n\n

\u201cNaravno da je uticaj danas manji, tehni\u010dki gledano, nego prije dvije decenije, prije svega zbog promjene navika publike i sna\u017enog razvoja digitalnih platformi. Prije dvadesetak godina dnevne novine su bile dominantan izvor informacija, dok su danas samo jedan od kanala kroz koje publika dolazi do vijesti\u201d, poja\u0161njava Kadi\u0107 Bojani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Tira\u017ei su se, priznaje, za posljednjih 20 godina zna\u010dajno smanjili.<\/p>\n\n\n\n

 \u201cTo je trend koji nije specifi\u010dan samo za Crnu Goru, ve\u0107 je prisutan u gotovo svim evropskim zemljama. Ipak, \u0161tampa i dalje ima va\u017enu ulogu jer je rije\u010d o formatu koji omogu\u0107ava dublju analizu, kontekst i ure\u0111iva\u010dku odgovornost koju publika prepoznaje\u201d, ka\u017ee Kadi\u0107 Bojani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Direktor Media centra Goran \u0110urovi\u0107, ipak, smatra da se uticaj dnevne \u0161tampe drasti\u010dno smanjio, ocjenjuju\u0107i da \u0107e se taj trend nastaviti ukoliko \u0161tampani mediji nastave da se utrkuju sa portalima \u201ckoji prenose ogromne koli\u010dine informacija na prili\u010dno povr\u0161an na\u010din\u201d.<\/p>\n\n\n\n

\u201cDnevne novine trebalo bi da imaju vi\u0161e analiti\u010dkih tekstova, koji su vezani za aktuelne teme ali da ne budu fokusirani na preno\u0161enje vijesti. Niko ne\u0107e kupiti dnevne novine koje objavljuju ono \u0161to je ju\u010de ve\u0107 plasirano preko portala. Zato je potreban novi pristup\u201d, smatra \u0110urovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Dnevnu \u0161tampu, prema podacima AMU, ne prati \u010dak 59 odsto gra\u0111ana Crne Gore, \u0161to najbolje ilustruje koliko je tradicionalnim medijima te\u0161ko da se izbore za publiku u digitalnom dobu.<\/p>\n\n\n\n

Kadi\u0107 Bojani\u0107 navodi da je digitalna transformacija nepovratno promijenila medijski ekosistem kao i da je jasno je da \u0161tampa vi\u0161e nikada ne\u0107e imati tr\u017ei\u0161nu ulogu i udio u \u010ditanosti koju je imala prije dvadeset ili trideset godina.<\/p>\n\n\n\n

\u201cMe\u0111utim, to ne zna\u010di da nema budu\u0107nost. U mnogim dr\u017eavama \u0161tampani mediji opstaju kao dio \u0161ireg medijskog sistema u kojem redakcije istovremeno razvijaju digitalne platforme, pretplatni\u010dke modele i nove formate sadr\u017eaja. Klju\u010dno pitanje nije samo opstanak papira kao formata, ve\u0107 opstanak profesionalnih redakcija koje proizvode pouzdane informacije\u201d, tvrdi direktorica Vijesti.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, \u0110urovi\u0107 smatra da \u0161tampani mediji mogu poku\u0161ati da ostanu relevantni  na na\u010din \u0161to \u0107e se u potpunosti baviti analiti\u010dkim, detaljnim pristupom u obradi tema, bez bilo kakvih poku\u0161aja da budu prvi u objavljivanju vijesti.<\/p>\n\n\n\n

\u201cKvalitet analiti\u010dkih tekstova u vezi sa pojedinim temama treba da bude prednost \u0161tampanih medija koje \u0107e jo\u0161 neko htjeti da kupi u \u017eelji da dobije pouzdane, ta\u010dne dobro analizirane podatke, koji mogu osigurati \u010ditaocima da formiraju objektivne stavove u odnosu na dru\u0161tvene procese. To zna\u010di i smanjenje obima servisnih informacija i vijesti jer je to ve\u0107 prethodnog dana objavljeno na portalima. Svakako, \u0161tampani mediji \u0107e u budu\u0107em periodu prestati da postoje jer \u0107e tro\u0161kovi za njihovu proizvodnju biti visoki dok se istovremeno drasti\u010dno smanjuje interesovanje ogla\u0161iva\u010da (uslijed smanjenja tira\u017ea) \u0161to dodatno ote\u017eava njihov opstanak\u201d, smatra \u0110urovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Redakcije Dana, Vijesti i Pobjede nedavno su pokrenule zajedni\u010dku kampanju koja ima za cilj promovisanje dnevne \u0161tampe.<\/p>\n\n\n\n

Govore\u0107i o klju\u010dnim izazovima za crnogorske \u0161tampane medije, Kadi\u0107 Bojani\u0107 navodi da su to zahtjevni tr\u017ei\u0161ni uslovi.<\/p>\n\n\n\n

\u201cPad tira\u017ea, rast tro\u0161kova proizvodnje i distribucije, kao i sna\u017ena konkurencija digitalnih platformi, predstavljaju klju\u010dne izazove za sve izdava\u010de. Upravo zbog toga je pokretanje zajedni\u010dke kampanje sa redakcijama drugih dnevnih listova va\u017ena poruka da je o\u010duvanje profesionalnog novinarstva zajedni\u010dki interes. Bez obzira na ure\u0111iva\u010dke razlike, svi mediji koji proizvode ozbiljan novinarski sadr\u017eaj suo\u010davaju se sa sli\u010dnim problemima i zato je va\u017eno da zajedno podsjetimo javnost na vrijednost profesionalno ure\u0111ivanih medija\u201d, ka\u017ee Kadi\u0107 Bojani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Prema podacima AMU-a vi\u0161e od 75 odsto punoljetnih crnogorskih gra\u0111ana dnevno prati neki digitalni sadr\u017eaj na internetu. S druge strane, dnevnu \u0161tampu dominantno prate tradicionalno stariji gra\u0111ani.<\/p>\n\n\n\n

Kadi\u0107 Bojani\u0107 smatra da je opstanak dnevne \u0161tampe va\u017ean je prije svega zbog standarda profesionalnog novinarstva koje te redakcije odr\u017eavaju.<\/p>\n\n\n\n

\u201cDru\u0161tvene mre\u017ee su postale zna\u010dajan kanal distribucije informacija, ali one same po sebi ne predstavljaju novinarstvo \u2013 mreze ne prenose samo profesionalne sadrzaje, nazalost, ali ih redakcije novina koriste kao dodatnu platformu da profesionalne informacije do\u0111u do jo\u0161 \u0161ire publike\u201d, navodi Kadi\u0107 Bojani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Poja\u0161njava i zbog \u010dega je opstanak dnevne \u0161tampe u javnom interesu.<\/p>\n\n\n\n

\u201cAko nestanu redakcije koje istra\u017euju teme, provjeravaju informacije i preuzimaju odgovornost za objavljeni sadr\u017eaj, javni prostor ostaje prepu\u0161ten neprovjerenim informacijama, manipulacijama i propagandi. Zato pitanje opstanka \u0161tampe nije samo pitanje jednog medijskog formata, ve\u0107 pitanje o\u010duvanja profesionalnog novinarstva i kvalitetne javne debate u dru\u0161tvu\u201d, zaklju\u010duje Kadi\u0107 Bojani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

U Crnoj Gori nema zvani\u010dnih podataka o tome koliko je tr\u017ei\u0161te ogla\u0161avanja, posebno ne za \u0161tampane medije. Tr\u017ei\u0161te ogla\u0161avanja u Crnoj Gori 2025. godine procjenjuje se na oko 11,7 do 12 miliona eura, uz dominaciju televizije koja zadr\u017eava oko 50 odsto udjela, pokazuju podac marketini\u0161kih ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Telekomunikacioni operateri ostaju najve\u0107i ogla\u0161iva\u010di. Klju\u010dni trendovi uklju\u010duju sna\u017ean rast digitalnog marketinga, dok zna\u010dajan dio bud\u017eeta odlazi inostranim platformama,<\/p>\n\n\n\n

Pobjeda, medjutim ,recimo zna\u010dajna sredstva prihoduje od \u010ditulja. Osim toga, zna\u010dajno su, shodno Zakonu o medijima iz 2024.,pove\u0107ana sredstva Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija tako da je Pobjeda 2025. Godine dobila oko 85 hiljada, Vijesti oko 90  hiljada  a dan oko 75 hiljada Najvi\u0161e novca imaju\u0107i u vidu broj zapslenih I produkciju dobio je Monitor koem je dr\u0107ava za projekete opredijelila oko 67 hiljada eura.<\/p>\n\n\n\n

Stanje \u0161tampanih medija u Srbiji: izme\u0111u istorijske uloge i digitalne tranzicije<\/p>\n\n\n\n

\u0160tampani mediji u Srbiji funkcioni\u0161u u slo\u017eenom i dugoro\u010dno nepovoljnom tr\u017ei\u0161nom okru\u017eenju koje karakteri\u0161u pad \u010ditanosti, smanjenje tira\u017ea i sna\u017ena konkurencija digitalnih platformi. Iako su dnevne novine i magazini decenijama predstavljali jedan od centralnih izvora informisanja javnosti, poslednje dvije decenije donijele su ubrzanu transformaciju medijskog tr\u017ei\u0161ta, u kojem \u0161tampa gubi i publiku i novac.<\/p>\n\n\n\n

Prema podacima iz Registra medija Agencije za privredne registre i istra\u017eivanjima predstavljenim u studiji \u201ePrava mera medija 2025\u201c, u Srbiji je tokom 2024. godine registrovano ukupno 2.182 medija, od \u010dega 1.180 internet portala, dok je broj \u0161tampanih medija pao na 468. Ovaj pad je posebno uo\u010dljiv u pore\u0111enju sa 2018. godinom, kada je u registru bilo 863 \u0161tampana izdanja, \u0161to ukazuje na kontinuirano smanjivanje broja publikacija u poslednjih nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n

Pad broja \u0161tampanih izdanja prati i dugoro\u010dno smanjenje njihove publike. Istra\u017eivanja pokazuju da je publika \u0161tampanih medija u Srbiji u periodu izme\u0111u 2016. i 2022. godine gotovo prepolovljena, dok je njihov udio u ukupnoj medijskoj potro\u0161nji pao sa vi\u0161e od 50 odsto po\u010detkom 2000-tih na svega 10 do 12 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Istovremeno, digitalni mediji postali su dominantan izvor informacija, uz penetraciju interneta ve\u0107u od 90 odsto populacije. Ova promjena naro\u010dito je izra\u017eena kod mla\u0111ih generacija, koje tradicionalnu \u0161tampu gotovo u potpunosti zamjenjuju online portalima i dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n\n\n\n

Dr Marko Nedeljkovi\u0107, docent na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu i predsjednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost obja\u0161njava da \u0161tampani mediji definitivno nemaju uticaj na mladu publiku jer su \u0161tampane novine za nju nepoznanica. \u201cA to je problem jer \u0107e ta mlada publika za 10 ili 20 godina biti klju\u010dna za sve medije. Me\u0111utim, publika srednjih godina tako\u0111e prati taj trend i dominantno se informi\u0161e onlajn, tako da je generalno samo starija publika koliko-toliko privr\u017eenija \u0161tampi. \u0160tampane novine, a pod tim podrazumijevam referentne, a ne tabloidne, uspijevaju da zadr\u017ee odre\u0111eni uticaj zbog toga \u0161to imaju vrlo ograni\u010den prostor i samim tim znatno stro\u017eije kriterijume za objavljivanje u pore\u0111enju sa onlajn medijima na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, pa u tom kontekstu ne mogu da objave 500, 600 ili 1000 tekstova dnevno kao \u0161to je praksa u slu\u010daju velikih portala, ve\u0107 nekoliko desetina najbitnijih pri\u010da\u201d, ka\u017ee Nedeljkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Kako dodaje, to ih \u010dine neuporedivo relevantnijim jer publika ima osje\u0107aj da se tu na\u0161ao samo uredni\u010dki pa\u017eljivo odabran sadr\u017eaj i teme koje jesu najbitnije i poma\u017ee publici da u sveop\u0161tom preobilju vijesti dobije presjek najbitnijeg. \u201cTo najbitnije je istovremeno i kvalitetnije istra\u017eeno u odnosu na digitalne medije. To je jedina komparativna prednost \u0161tampe u odnosu na onlajn i to je ono \u0161to publika jo\u0161 uvek pla\u0107a kada je re\u010d o ovoj vrsti medija\u201d, ka\u017ee Nedeljkovi\u0107.  <\/p>\n\n\n\n

Iako precizni tira\u017ei nijesu uvek javno dostupni, procjene zasnovane na istra\u017eivanjima tr\u017ei\u0161ta i medijskim analizama ukazuju na relativno stabilnu hijerarhiju najprodavanijih dnevnih listova u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Prema dostupnim analizama medijskog tr\u017ei\u0161ta, me\u0111u dnevnim listovima najvi\u0161i tira\u017e i dalje ima Blic, sa procijenjenih oko 121.000 primeraka, dok Informer bilje\u017ei tira\u017e od pribli\u017eno 100.000 primjeraka, a Ve\u010dernje novosti oko 80.000 primjeraka.<\/p>\n\n\n\n

Slika je jasna: tabloidi dominiraju tr\u017ei\u0161tem u pogledu prodaje, \u0161to je trend koji traje vi\u0161e od decenije. Istovremeno, tira\u017ei \u201cmejnstrim\u201d dnevnih listova zna\u010dajno su ni\u017ei. Tako se tira\u017e lista Politika danas mjeri desetinama hiljada primjeraka, iako je tokom devedesetih godina dostizao i vi\u0161estruko ve\u0107e brojke.<\/p>\n\n\n\n

Ovakva struktura tr\u017ei\u0161ta pokazuje da najprodavaniji listovi u Srbiji pripadaju tabloidnom segmentu, dok listovi sa analiti\u010dkim ili politi\u010dko-informativnim profilom imaju znatno manju \u010ditala\u010dku bazu.<\/p>\n\n\n\n

Urednica u dnevnom listu Danas Safeta Bi\u0161evac ka\u017ee da je trenutni uticaj \u0161tampanih medija u Srbiji vrlo ograni\u010den. \u201cVe\u0107ina dnevnih novina pretvorila se u tabloide pod kontrolom vlasti, ta\u010dnije ljudi i kompanija bliskih vlastima, prodaja je generalno slaba, rijetki su kupci i \u010ditaoci. Trudimo se da opstanemo i pre\u017eivimo, ali nama koji se poku\u0161avamo da budemo profesionalni te\u017ee je od novina bliskih vlastima. Oni uvek mogu da ra\u010dunaju na finansijsku podr\u0161ku kada zatreba, a mi na uvrede, napade i prijetnnje\u201d, smatra Bi\u0161evac.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de, kako ka\u017ee, nedjeljnika, njih je vi\u0161e, uglavnom i dalje dr\u017ee nivo, zna\u010dajno su kvalitetniji od dnevnih izdanja, ali prodaja je i njima veliki problem. \u201cAko nedjeljnik ko\u0161ta 300 dinara, potencijalni kupac \u0107e se suo\u010diti s dilemom-da kupim hljeb, jogurti pa\u0161tetu ili novinu\u201d, smatra Bi\u0161evac.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od klju\u010dnih izazova za odr\u017eivost \u0161tampanih medija predstavlja ograni\u010deno tr\u017ei\u0161te ogla\u0161avanja. U posljednjim analizama pokazuje se da veliki deo prihoda \u0161tampanih medija dolazi upravo od ogla\u0161avanja, pri \u010demu se zna\u010dajan dio reklama pojavljuje u nekoliko vode\u0107ih listova.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanja pokazuju da su tokom samo tri mjeseca 2024. godine u devet najva\u017enijih dnevnih novina objavljene 5.734 reklame na gotovo 2.000 stranica, pri \u010demu su listovi Politika i Ve\u010dernje novosti imali najve\u0107i broj oglasa.<\/p>\n\n\n\n

Ova struktura pokazuje da \u0161tampani mediji i dalje imaju odre\u0111enu ekonomsku funkciju u ogla\u0161iva\u010dkom tr\u017ei\u0161tu, ali je njihov udio zna\u010dajno manji u odnosu na televiziju i digitalne platforme.<\/p>\n\n\n\n

Tr\u017ei\u0161te \u0161tampanih medija u Srbiji karakteri\u0161e relativno visoka koncentracija. Najve\u0107i dio publike i prihoda nalazi se u relativno malom broju izdava\u010dkih ku\u0107a i nekoliko najprodavanijih dnevnih listova. Ukupno osam nacionalnih dnevnih novina i nekoliko nedjeljnika \u010dine najve\u0107i dio ukupne \u010ditanosti \u0161tampe u zemlji.<\/p>\n\n\n\n

Ovakva koncentracija dodatno uti\u010de na pluralizam tr\u017ei\u0161ta, ali i na ekonomske uslove poslovanja manjih ili specijalizovanih \u0161tampanih publikacija.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos dugoj tradiciji i simboli\u010dkom zna\u010daju, \u0161tampani mediji danas prolaze kroz duboku transformaciju. Ve\u0107ina izdava\u010da razvila je digitalne platforme, \u010desto sa znatno ve\u0107om publikom nego \u0161to je ima njihovo \u0161tampano izdanje.<\/p>\n\n\n\n

Dr Marko Nedeljkovi\u0107, ka\u017ee da \u0161tampani mediji nemaju razloga za optimizam jer posljednjih 15 godina gube i uticaj i publiku. Ipak za razliku od onih koji zagovaraju tezu da se pribli\u017eava “smrt \u0161tampe” i da \u0107e medijska scena ostati bez medija koji je kroz cijelu istoriju bio sinonim za novinarstvo, stvari posmatra druga\u010dije. \u201c\u0160tampa neminovno mijenja svoju formu u procesu prilago\u0111avanja digitalnom dobu i u tom procesu se transformi\u0161e u onlajn medij. tj. \u0161tampu naslje\u0111uje digitalno izdanje. Postoji samo jedan uslov da bi ta teza o prelasku sa “print first” na “digital first” bila odr\u017eiva, a to je da publika pla\u0107a to digitalno izdanje, ba\u0161 kao \u0161to je oduvijek pla\u0107ala \u0161tampano\u201d, ka\u017ee on. Kako dodaje,  one redakcije koje su uspjele da ispune taj cilj ili \u0107e ga posti\u0107i u budu\u0107nosti, s pravom \u0107e re\u0107i da njihovo \u0161tampano izdanje ne izumire, ve\u0107 da se transformisalo pod uticajem tehnologije, ba\u0161 kao \u0161to se transformi\u0161e  i sve drugo. \u201cNekada se pla\u0107alo samo papirnim novcem, danas se pla\u0107a karticama, preko interneta, telefonom, ali je to i dalje pla\u0107anje jer je su\u0161tina ista, samo se forma pla\u0107anja mijenja. Ja bih rekao da isto tako treba posmatrati i \u0161tampane medije, \u201c isti\u010de Nedeljkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

On tako\u0111e daje konkretne primjere tradicionalnih medija koji su uspjeli da uhvate korak sa modernism dobom I trendovima.<\/p>\n\n\n\n

\u201cAko posmatrate Njujork tajms kao izvorni \u0161tampani medij koji je globalno uticajan ili, pak, najkredibilnije evropske \u0161tampane medije, kao \u0161to su Korijere dela sera, Mond ili El Pais, vidje\u0107ete da je njihov uspjeh posljedica upravo toga \u0161to su zadr\u017eali identitet svojih \u0161tampanih novina i u svojim digitalnim izdanjima. Publika pla\u0107a za pristup njihovim digitalnim izdanjima, ba\u0161 kao \u0161to je oduvijek pla\u0107ala za \u0161tampano izdanje i u tome se krije su\u0161tina njihovog uspjeha. Za one \u0161tampane medije koji ne uspiiju da izvr\u0161e takvu digitalnu transformaciju, zaista se mo\u017ee re\u0107i da izumiru\u201d, kazao je on.<\/p>\n\n\n\n

Kako dodaje, \u0161tampana izdanja u Srbiji idu u nekom drugom smjeru tako  da prakti\u010dno nemaju nijedne dnevne novine \u010dije je onlajn izdanje na istom nivou kvaliteta, pa su samim tim jedna od rijetkih zemalja u Evropi u kojoj pretplata na dnevno informativne onlajn medije s razlogom nije za\u017eivjela. \u201cOnlajn izdanja izvorno \u0161tampanih medija nisu nasledila identitet koji su print izdanja gradila decenijama i tako su propustila priliku da naslijede njihovu vrijednost, ugled, kredibilitet. To je gre\u0161ka i propu\u0161tena \u0161ansa koju \u0107e pla\u0107ati godinama\u201d, obja\u0161njava dr.Nedeljkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, monetizacija digitalnog novinarstva u Srbiji i dalje je ograni\u010dena. Manje od 10 odsto publike spremno je da plati za online medijski sadr\u017eaj, \u0161to zna\u010dajno ote\u017eava prelazak sa tradicionalnog modela finansiranja na digitalne pretplate.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, Bi\u0161evac prakti\u010dno obja\u0161njava kako stvari funkcioni\u0161u u praksi : \u201cPortali i dru\u0161tvene mre\u017ee su br\u017ei i uglavnom \u201csaznaju\u201d prije novina. Ali ako neko \u017eeli ozbiljniji tekst, analizu, tu su dnevne novine i nedjeljnici. To je \u010dini mi se i dalje na\u0161a prednost. Kvalitetnije novinarstvo. Samo, u dana\u0161njem svijetu do kvaliteta medija retko ko dr\u017ei. Na \u017ealost\u201d, izri\u010dita je Bi\u0161evac.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj tekst ura\u0111en je uz finansijsku podr\u0161ku Nacionalne zadu\u017ebine za demokratiju. Sadr\u017eaj je isklju\u010divo odgovornost autora i izdava\u010da Instituta za medije Crne Gore i nu\u017eno ne odra\u017eava stavove donatora.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PI\u0160U: Borislav Vi\u0161nji\u0107 I Milica Babi\u0107 \u0160tampani mediji u Crnoj Gori i Srbiji dnevno \u010dita svega do deset odsto gra\u0111ana, pokazuju podaci do kojih je do\u0161ao Institut za medije Crne Gore. U digitalnom dobu dugoro\u010dno \u0161ansa za odr\u017eivost \u0161tampanih medija jeste ja\u010danje njihovih onlajn izdanja i mogu\u0107e uvo\u0111enje pretplate, ocijenili su sagovornici Instituta. Prema istra\u017eivanju<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4850,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[59,141],"tags":[],"class_list":{"0":"post-4849","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-aktuelnosti","8":"category-medijska-pismenost"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4849","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4849"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4849\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4851,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4849\/revisions\/4851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4850"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4849"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4849"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/citajizmedjuredova.me\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4849"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}