SLAPP tužbe sa kojima smo bili suočeni zbog borbe za javni interes apsolutno nas nisu zastrašile niti pokolebale da se i dalje bavimo ovim aktivnostima. Mogu reći da su nas čak osnažile i dodatno inspirisale da idemo dalje, kaže za Autonomiju Dragana Arsić, aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) iz Novog Sada.
Dodaje da se nisu povukle ni njene kolege, da je utisak da sada imaju još više pristalica, ako se, kako kaže, to može suditi po broju fejsbuk pratilaca i članova grupe na toj društvenoj mreži.
„Danas biti aktivista u našem društvenom kontekstu nije baš lako jer moraš malo u sud, malo u policiju, malo na teren sa svim rizicima. Naš Petar Živanović je na Fruškoj gori doživeo da bude pretučen, tako da nije baš da se ljudi lako uključuju u ovaj konkretan vid borbe“, počinje priču Arsić.
Dodaje da su prethodne nepune dve godine, koliko su suočeni sa tužbama suvlasnika kompanije „Galens“, grupne terenske aktivnosti bile dodatno usporene dok su se pojedinačne odvijale nesmetano. Institucionalni deo podnošenja prijava i svega šta čini taj deo njihove borbe apsolutno nije bio u deficitu zbog zastrašivanja.
„Nismo osetili ni neki manjak energije, niti smo doneli odluku da se time nećemo baviti jer je sada sud u fokusu“, ističe naša sagovornica.
Arsić navodi kako su je tokom trajanja ove SLAPP epizode u više navrata kontaktirali ljudi iz Srbije i Bosne i Hercegovine koji su se našli u istom položaju. Prepoznali su je, kaže, kao nekoga ko bi mogao da im pomogne makar savetom.
„Jako je bitno odmah se obratiti medijima. Advokat je takođe bitna karika. Dakle, ta pravna, advokatska pomoć i da imate medije sve vreme uz sebe su prioriteti“, navodi ona.
Nažalost, i pre ovih tužbi bila je na meti Prismotre, anonimnog portala koji je služio za napad na neistomišljenike vlasti, te je već tada naučila da je javnost umesto anonimnosti i borbe u tišini mnogo bolje rešenje. Javnost je, dodaje, jedan vid samoodbrane.
„To je neka lekcija koju sam tada sa medijskim napadima naučlila, a onda dodatno sa ovim SLAPP tužbama na jednom višem nivou i u drugoj dimenziji, toj institucionalno-sudskoj. Javnost je jako bitna, jer u grupi osnažujemo jedni druge i držimo se zajedno. Vidljivost u javnosti vam, kao ličnosti sa imenom i prezimenom koja je izložena tužbama i pravnoj torturi, donosi dodatno oružje“, ističe ona.
Za sada, poslednja vest je da je 15. septembra Apelacioni sud u Novom Sadu doneo pravnosnažnu presudu kojom je odbijena žalba suvlasnice kompanije Galens Sanje Petrić i potvrđena prvostepena odluka Osnovnog suda koja je bila u korist Arsić. Petrić je žalbom tražila da joj Arsić isplati ukupno 800.000 dinara na ime nematerijalne štete za povredu ugleda i pretrpljeni strah, zbog protesta protiv ograđivanja dela Nacionalnog parka Fruška gora. Na kraju, sud je presudio da Petrić mora Dragani Arsić da nadoknadi troškove sudskog postupka u iznosu od 89.600 dinara.
Pet tužbi za jedan događaj
To je samo jedan od pet postupaka koji je zbog istog događaja pokrenut protiv nje i njenih kolega od strane istih tužilaca – bračnog para Petrić, suvlasnika kompanije „Galens“. Sve tužbe odnose se na protestnu šetnju „Svi za šume – šume za sve“, organizovane od strane Pokreta OŠFG 9. oktobra 2021. godine, kada su aktivisti presekli katanac i deo ograde koju su, kako tvrde, Petrići nezakonito postavili oko svog budućeg turističkog kompleksa, budući da je u pitanju javni planinarski put u delu Nacionalnog parka „Fruška gora“.
Aktivisti se zbog tog događaja u četiri parnična i jednom krivičnom postupku terete za demontiranje žičane ograde i neovlašćeni ulaz na privatni posed tokom tog protesta.
Dve tužbe su bile kolektivne i odnosile su se na smetnje državine, gde je optuženo četvoro aktivista, a Dragana Arsić i Nikola Arežina su tuženi i za nadonknadu materijalne štete.
„Presek stanja je takav da je prvostepeni skor 5:0 u našu korist. Od krivične tužbe za povredu poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti su odustali nepunih godinu dana od podnošenja. Žalili su se na ostale četiri i za sada su pristigle dve drugostepene odluke Apelacionog suda od kojih je jedna u moju korist u potpunosti, a jedna je u korist Nebojše Petrića, gde sam osuđena zbog reči ’tajkun’“, navodi Arsić.
Precizira kako je ta presuda Apelacionog suda interesantna jer se u njoj, na nekih 15-20 strana obrazloženja, potvrđuje pravo aktivista da protestuju i da izražavaju kritičke stavove prema nadležnim institucijama, te ocenjuje da su oni to zapravo i radili.
„Svega 10 posto presude odnosi se na obrazloženje za reč ’tajkun’, u rečenici u kojoj sam ja Petrića nazvala feudalcem, kapitalistom i tajkunom. U obrazloženju Apelacionog suda stoji, parafraziram, da je reč kapitalista u redu jer označava osobu koja ima kapital, feudalac je isto u redu jer označava osobu koja ima velike posede, feude, ali da reč tajkun ima pežorativno značenje i da to zapravo predstavlja uvredljiv termin za njega. I na tome je zasnovana ta odluka Apelacionog suda“, precizira Arsić.
Apelacioni sud je presudio da Arsić Petriću za tu uvredu mora da isplati 70.000 dinara plus sudske troškove, a ona je u roku od 24 sata, zahvaljujući pre svega solidarnosti aktivista iz Novog Sada sakupila celu sumu. Sada je u toku žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom.
Dvostruki standardi
Događaj za koji je Arsić morala više desetina puta na sud dogodio se 9. oktobra 2021. godine. Sve tužbe su bile podnete već 4. i 5. novembra, da bi prvo ročište bilo održano 10. februara 2022. godine. Ročišta su se dalje ređala tokom cele godine da bi na kraju Dragana Arsić ukupno 28 puta bila u novosadskom sudu.
„Prva prvostepena presuda stigla je 13 meseci kasnije, a poslednju prvostepenu dobili smo nakon 18 meseci. Dakle, u roku od 18 meseci su svi prvostepeni postupci završeni“, navela je ona.
Za razliku od aktivista, tužitelji nisu prisustvovali velikom broju ročišta, a sa jednog su čak udaljeni i novinari.
Međutim, u tužbi sa istim akterima, ali u zamenjenim ulogama, nema nikakvog napretka jer još uvek traje predistražni postupak. Zbog toga nijedno ročište još nije održano. Između ostalog, aktivisti su još u maju 2022. godine podneli prijavu protiv Sanje i Nebojše Petrić za uzurpaciju državnog zemljišta u okviru lokaliteta Kesten koji je on, prema tvrdnji aktivista, nezakonito ogradio.
„Mi smo tu krivičnu prijavu podneli protiv njega, njegove supruge, bivšeg direktora Javnog preduzeća ‘Nacionalni park Fruška gora’ Radoslava Krunića, bivše predsednice opštine Beočin kao i drugih povezanih lica, ako se utvrdi da su učestvovala u tome. Jer, uzurpacija, bespravno zauzimanje državnog zemljišta je krivično delo i to ne može da se uradi ako nemate podršku upravljača i nadležnih institucija. To je još u predistražnoj fazi“, precizira Dragana Arsić.
Ne dopustiti da vas slapp procesi ‘pojedu’
Svakome ko se našao na meti SLAPP tužbi ili bi zbog svog angažmana mogao da se nađe, Arsić preporučuje i obavezan kontakt sa većim i jačim organizacijama civilnog društva, a njenoj organizaciji konkretno u pomoći su se našle Građanske inicijative, CRTA i druge.
„Jako je bitno da budete u komunikaciji sa velikim organizacijama koje mogu i na nekom međunarodnom nivou da plasiraju informaciju. Jeste da mi nismo u Evropskoj uniji, ali svakako postoji ta evropska koalicija za SLAPP“, kaže ona.
Dodaje i da, ukoliko sudovi presude u korist onih koji vas tuže, opet preostaje i Evropski sud za ljudska prava, te da je i tu pomoć pomenutih organizacija dragocena.
„Sve to jede vreme i živce, ali mora čovek u glavi da napravi tako da to ide svojim tokom, da je obezbedio sve što je do njega. Radite na podršci medija, javnosti i civilnog sektora, bavite se svojom temom, procenite u kojoj meri ćete se izlagati rizicima, ali ne možete da dozvolite da vas to ’pojede’ zbog akumulirane anksioznosti i stresa. Ne treba stavljati tačku na svoje aktivnosti“, zaključuje Dragana Arsić.
Solidarnost prva linija odbrane
Naša saovornica ukazuje da je kod SLAPP tužbi jako bitan psihološki momenat i osećaj da niste sami već da su uz vas ljudi u istoj ili sličnoj situaciji. Ona smatra da je upravo solidarnost koja se ogledala u podršci drugih novosadskih aktivista koji su, u većem ili manjem broju prisustvovali ročištima, imala i uticaja na sud.
„Ni pravosuđe nije van društvenog konteksta ali, bez obzira koliko nema iskustva, znamo sve te kritike da nije baš nezavisno i da sudije nisu baš od integriteta, ipak sud nekako ima u vidu i to šta se dešava u javnosti i mislim da to ipak ima uticaja na konačnu sudsku odluku“, ocenjuje ona.
Smatra da je, u najcrnjoj pretpostavci, u slučaju da javnost nije pratila ova njena suđenja, moglo doći do toga da sve odluke suda budu drugačije i da idu u korist tužitelja. Jasno je, nastavlja, da oni i nisu imali novčani, već pre svega motiv da zastraše aktiviste kako bi se povukli, a slično je, smatra, i u ostalim sluučajevima.
„To su moćni ljudi i njima apsolutno ne znači ništa što im je uplaćena neka materijalna nadoknada za duševne bolove, njima je osnovni i jedini cilj da zastraše i da mi odustanemo od svih tih društveno angažovanih aktivnosti. Mi smo sve te nezakonite radnje i njihove dilove sa institucijama i Eparhijom sremskom izdigli na površinu, skinuli neki mrak. Oni najviše vole mrak i čim osvetlite sve te nezakonite radnje poput kršenja Zakona o šumama ili Zakona o zaštiti prirode i eklatantne primere urušavanja javnog interesa i javnog dobra, vi ste im onda neprijatelj“, ističe Arsić.
Nakon preostalih presuda, kakav god njihov epilog bio, Arsić i njene kolege nastavljaju borbu. Cilj im je, ističe, da u upravnim postupcima koje su pokrenuli u međuvremenu dokažu da su u pravu i da sudovi svojim presudama nalože otklanjanje svih utvrđenih nezakonitosti.
Jednostavno, žele da nateraju nadležne, u ovom slučaju i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kao i inspekcijama, da ubuduće poštuju zakone i sopstvene propise.
„Bukvalno je predivna prirodna lepota zbrisana na mestu gde su staništa strogo zaštićenih vrsta, na najlepšem vidikovcu Fruške gore“,ukazuje Dragana Arsić, podsećajući da je borba protiv takvih ataka na prirodu jedan od motiva njenog aktivizma zbog kojeg je bila na meti SLAPP tužbi.
Dalibor Stupar(Autonomija)
“Stavovi izraženi u ovom tekstu su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Evropskog fonda za Balkan”
Ovaj projekat je dobitnik nagrade EDI Community Choices Award, koju su podržali Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke i EFB, saradnja čiji je domaćin Mreža evropskih fondacija.
