Evropski sud za ljudska prava u slučaju Sanchez protiv Francuske (predstavka br. 45581/15, 02.09.2021), je zaključio da su vlasnici naloga na društvenim mrežama odgovorni za komentare koji su objavljeni i da ukoliko ne obrišu nezakonit govor mogu krivično odgovarati. U presudi se navodi da u slučaju krivične odgovornosti nije prekršen Član 10 Konvencije koji se odnosi na slobodu izražavanja.
Institut za medije objavljuje ovu presudu zbog značaja koji ima u kontekstu sve češćeg govora mržnje i nezakonitog govora u komentarima na nalozima medija ali i političara i javnih ličnosti na društvenim mrežama.
U predmetu Sanchez protiv Francuske (predstavka br. 45581/15, 02.09.2021), Evropski sud za ljudska prava je zaključio da nije došlo do povrede Člana 10 (Sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ovaj predmet se ticao krivične osude podnosioca predstavke, u to vrijeme lokalnog odbornika koji se kandidovao na parlamentarnim izborima, za podsticanje mržnje ili nasilja nad grupom ljudi ili pojedinca na osnovu pripadnosti određenoj religiji, nakon što nije blagovremeno obrisao komentare koje su drugi objavili na zidu njegovog Facebook naloga.
Dana 24. oktobra 2011. god. Sanchez je objavio post o F.P., njegovom protivniku na izborima, na zidu svog javno dostupnog Facebook naloga, kojim je on lično upravljao. Jedan korisnik Facebook mreže, S.B. je napisao komentar: „Ovaj veliki čovjek, veliki čovjek, pretvorio je Nimes u Alžiru, nema ulice bez prodavnice ćevapa i džamije; dileri droge i prostitutke vladaju, pa nije iznenađenje što je izabrao Brisel, prijestonicu novog svetskog poretka šerijata…” Drugi korisnik, L. R., dodao je još tri komentara upućena Muslimanima.
ESLJP je ponovio da je konstituisana tolerancija i poštovanje jednakog dostojanstva svih ljudskih bića temelj demokratskog, pluralističkog društva. Kao rezultat toga, moglo bi se smatrati neophodnim kažnjavanje ili čak sprječavanje svih oblika izražavanja koji šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju mržnju zasnovanu na netoleranciji. ESLJP je naglasio da pridaje najveći značaj slobodi izražavanja u kontekstu političke debate i smatrao je da su za opravdanje ograničenja političkog govora potrebni vrlo jaki razlozi i to uoči izbora, i da bi cirkulaciju svih mišljenja i informacija trebalo dozvoliti.
U posebnim okolnostima predmeta, međutim, ESLJP je utvrdio da je odluka domaćih sudova da osudi podnosioca predstavke zbog njegovog propusta da preduzme hitne mjere brisanja jasno nezakonitih komentara koje su drugi objavili na njegovom zidu Facebook naloga, koji je korišćen u vezi sa njegovom predizbornom kampanjom, bila zasnovana na relevantnim i dovoljnim razlozima povezanim sa nedostatkom svijesti i odziva.
Što se tiče koraka koje je podnosilac predstavke preduzeo, ESLJP je primijetio da su domaći sudovi ustanovili odgovornost s njegove strane na osnovu nekoliko faktora. Podnosilac predstavke je svjesno podesio zid svog Facebook naloga javnim, dozvoljavajući svojim prijateljima da na istom objavljuju komentare. Tako je imao dužnost da prati sadržaj objavljenih izjava. Osim toga, Krivični sud je naglasio da podnosilac predstavke nije mogao biti svjestan da bi njegov profil vjerovatno mogao da privuče komentare političke prirode, koji su po definiciji bili polemični i stoga je trebalo da ih pažljivije pregleda. Apelacioni sud je, na sličan način, smatrao da je njegov status političke figure zahtijevao još veću pažnju sa njegove strane. U tim okolnostima, ESLJP je utvrdio da se miješanje moglo smatrati “neophodnim u demokratskom društvu” i da nije bilo povrede člana 10 Konvencije.
Presuda je objavljena na sajtu ESLJP i možete je pogledati ovdje:
https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22tabview%22:[%22document%22],%22itemid%22:[%22002-13386%22]}
